Evropljani žive u letu, a čekaju proleće
Proleće stiže danas popodne, u 17 časova i 57 minuta, a većina Evrope ovih dana je uživala u suncu i toploti sličnijoj letnjoj nego kasno zimskoj. Temperature su bile iznad 20 stepeni, a u Francuskoj kažu da takav mart ne pamte od 1880. godine. Građani Pariza, obučeni u lagane košulje i jakne, uživali su na temperaturi od 21,6 stepeni Celzijusovih.
Slično je bilo i u nemačkim gradovima - od Hamburga na severu do Berlina na istoku, koji je poznat po hladnoći i mrazu. U Minhenu su stanovnici ovih dana nosili majice kratkih rukava.
Temperatura u centralnoj Evropi je bar dva do tri stepena iznad uobičajene, navode meteorolozi. Na severoistoku Evrope i u Skandinaviji temperatura je četiri do pet stepeni iznad proseka za ovo doba godine.
Deo meteorologa tvrdi da to "nije neuobičajeno", već je reč o "normalnim oscilacijama". Objašnjenje je jednostavno, navode oni - nebo je nad većim delom Evrope bilo bez oblaka čitavu prvu polovinu marta, jer se nad tim područjem stvorilo stabilno područje visokog pritiska. Sunce, koje u ovo doba godine već ima snagu, dolazilo je do Zemlje bez ikakvih prepreka. Zato nije čudno što je temperatura lako dostizala i do 20 stepeni.
Istovremeno, u Severnoj Americi je "teška zima", što neke meteorologe navodi na ocenu da je, ipak, reč o posledicama klimatskih promjena. Dok su se Evropljani grejali na suncu i beležili možda najtopliju zimu u proteklih 250 godina, na području Severne Amerike ova zima bila je žestoka.
Razlog je bio neuobičajeno stabilan ciklon nad severnim Atlantikom, tako da se vreme nije "uzburkalo" koliko bi se to moglo očekivati. Meteorlozi tvrde da će temperatura narasti tri do četiri stepena u toku sledećih sto godina, tako da će biti još mnogo rekordno visoke temperature.
