Srbija školuje za Tiranu

U Bujanovcu, gradiću sa četrdesetak hiljada stanovnika i većinskim albanskim stanovništom, juče je otvoreno odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Subotice! Tim povodom, na svečanosti u lokalnom Domu kulture okupili su se srpski ministri, ambasadori i evropski poslenici koji su u Srbiji zaduženi za širenje demokratije i ljudskih prava.

Pošto su prethodno Ekonomski fakulteti u Kragujevcu i Nišu odbili, subotički fakultet je prihvatio da otvori odeljenje u Bujanovcu.

Dekan ovog fakulteta Nenad Vunjak smatra da se na ovaj način daje doprinos stabilizaciji stanja na jugu Srbije.
 

Studenti iz Subotice, međutim, misle da su primamljivi finansijski uslovi Vlade Srbije i stranih fondova motivisali subotičke profesore da od 1. oktobra putuju za Bujanovac, gde će držati blok nastavu. Smeštaj će imati u Vranju, a dobiće i kolege iz Tetova, koji će predavati na albanskom.

Kako je objasnio ministar za ljudska prava i manjinska prava i šef Koordinacionog tela za jug Srbije Milan Marković, ovo je jedan od modaliteta školovanja mladih Albanaca po obrazovnom programu i standardima Srbije. On je podsetio da su oni odlazili na fakultete u Prištini čije diplome sa oznakom Republika Kosovo Srbija ne priznaje, što je dovodilo do toga da ne znaju srpski i da ne mogu da se zaposle u Srbiji.

Iz stručnih krugova, međutim, odavno se kritikuje usitnjavanje obrazovnog sistema i "sejanje" fakulteta i po malim mestima, ali i dovodi u pitanje koliko se ovakvim ustupcima može zadovoljiti albanska nacionalna manjina na jugu Srbije koja je više puta do sada iskazivala želju da se pripoji otcepljenom Kosovu.

- To je besmisleno i sa stanovišta nastave i još više sa političkog akspekta, da se proizvode veštačke diplome da bi se učinio politički ustupak ovome ili onome. To samo kod nas može. Evo vam primera kako to radi zapadna demokratija. Bila je jedna kampanja da se otvori fakultet na italijanskom u švajcarskoj pokrajini Tićino, gde inače preovlađuje italijanski jezik. Kako tamo sve ide preko narodnog referenduma, to je odbijeno, kad su napravili računicu koliko će to koštati poreske obveznike - navodi profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Oliver Antić.

U Bujanovcu nije prvo istureno odeljene neke visokoškolske ustanove na jugu Srbije. Prethodno su u Medveđi, još manjem mestu sa nekih 13.000 stanovnika, otvorena odeljenja Ekonomskog i Pravnog fakulteta iz Niša. A da bi se albanska mladež zadržala u srpskom obrazovnom sistemu ove godine ponuđene su stipendije za studiranje i na novosadskom univerzitetu.

Uprkos velikom trudu srpskih vlasti da udovolje zahtevima albanske manjine za obrazovanje po standardima koji se ne primenjuju u zemljama zapadne demokratije i ove godine najveći broj albanskih maturanata iz Preševa i Bujanovca je pokušao da se upiše na fakultete u Prištini. Lider Partije za demokratsko delovanje Riza Haljimi kaže da oni nisu bili zainteresovani za fakultet u Medveđi, otvoren uz posredovanje Koordinacionog tela za jug Srbije, kao i da je svega sedmoro mladih Albanaca bilo zainteresovano za stipendije koje je država dala za studiranje na novosadskom univerzitetu. To bi inače bilo prvi put od 1993. godine da veća grupa albanskih studenata upisuje neki fakultet u centralnoj Srbiji.