Srbija školuje za Tiranu

Pošto su prethodno Ekonomski fakulteti u Kragujevcu i Nišu odbili, subotički fakultet je prihvatio da otvori odeljenje u Bujanovcu.

Dekan ovog fakulteta Nenad Vunjak smatra da se na ovaj način daje doprinos stabilizaciji stanja na jugu Srbije.
 

Studenti iz Subotice, međutim, misle da su primamljivi finansijski uslovi Vlade Srbije i stranih fondova motivisali subotičke profesore da od 1. oktobra putuju za Bujanovac, gde će držati blok nastavu. Smeštaj će imati u Vranju, a dobiće i kolege iz Tetova, koji će predavati na albanskom.

Malo albanski, malo srpski Nastavu u Bujanovcu će pohađati 69 studenata, od kojih su 40 albanske a 29 srpske nacionalnosti. Svi oni će biti školovani o trošku države. Nastava će se odvijati na srpskom i albanskom jeziku tako što će se na prvoj godini pet predmeta učiti na albanskom, a tri na srpskom. Kako je objašnjava ministar Marković, ta proporcija će se menjati iz godine u godinu da bi se na poslednjoj, četvrtoj godini, jedan predmet učio na albanskom, a svi ostali na srpskom.

Kako je objasnio ministar za ljudska prava i manjinska prava i šef Koordinacionog tela za jug Srbije Milan Marković, ovo je jedan od modaliteta školovanja mladih Albanaca po obrazovnom programu i standardima Srbije. On je podsetio da su oni odlazili na fakultete u Prištini čije diplome sa oznakom Republika Kosovo Srbija ne priznaje, što je dovodilo do toga da ne znaju srpski i da ne mogu da se zaposle u Srbiji.

Iz stručnih krugova, međutim, odavno se kritikuje usitnjavanje obrazovnog sistema i "sejanje" fakulteta i po malim mestima, ali i dovodi u pitanje koliko se ovakvim ustupcima može zadovoljiti albanska nacionalna manjina na jugu Srbije koja je više puta do sada iskazivala želju da se pripoji otcepljenom Kosovu.

Antić: Srozavanje visokog školstva - Ovo što se dešava kod nas u visokom obrazovanju je dovedeno do besmisla. Zamislite, u Pančevu je otvoreno odeljenje Pravnog fakulteta iz Novog Pazara! Fakulteti koji nisu sposobni ni u samom centru gde su osnovani da obavljaju kvalitetnu nastavu, otvaraju odeljenja u nekom malom mestu bez minimalnih uslova za kvalitetnu nastavu. Ova pojava doduše nije nova, to se dešavalo i u Vizantiji, ali je car kada je uvideo gde to vodi, zabranio sve unverzitete osim onog u Carigradu i Aleksandriji. Nekada je srpsko obrazovanje bilo na ceni, ali se ovakvim pristupom srozavaju i one diplome koje vrede - kaže profesor Oliver Antić.

- To je besmisleno i sa stanovišta nastave i još više sa političkog akspekta, da se proizvode veštačke diplome da bi se učinio politički ustupak ovome ili onome. To samo kod nas može. Evo vam primera kako to radi zapadna demokratija. Bila je jedna kampanja da se otvori fakultet na italijanskom u švajcarskoj pokrajini Tićino, gde inače preovlađuje italijanski jezik. Kako tamo sve ide preko narodnog referenduma, to je odbijeno, kad su napravili računicu koliko će to koštati poreske obveznike - navodi profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Oliver Antić.

U Bujanovcu nije prvo istureno odeljene neke visokoškolske ustanove na jugu Srbije. Prethodno su u Medveđi, još manjem mestu sa nekih 13.000 stanovnika, otvorena odeljenja Ekonomskog i Pravnog fakulteta iz Niša. A da bi se albanska mladež zadržala u srpskom obrazovnom sistemu ove godine ponuđene su stipendije za studiranje i na novosadskom univerzitetu.

Uprkos velikom trudu srpskih vlasti da udovolje zahtevima albanske manjine za obrazovanje po standardima koji se ne primenjuju u zemljama zapadne demokratije i ove godine najveći broj albanskih maturanata iz Preševa i Bujanovca je pokušao da se upiše na fakultete u Prištini. Lider Partije za demokratsko delovanje Riza Haljimi kaže da oni nisu bili zainteresovani za fakultet u Medveđi, otvoren uz posredovanje Koordinacionog tela za jug Srbije, kao i da je svega sedmoro mladih Albanaca bilo zainteresovano za stipendije koje je država dala za studiranje na novosadskom univerzitetu. To bi inače bilo prvi put od 1993. godine da veća grupa albanskih studenata upisuje neki fakultet u centralnoj Srbiji.
 

Nema nastavnika za manjine   Srpski ustav garantuje pripadnicima nacionalnih manjina prvo na očuvanje posebnosti, što između ostalog podrazumeva obrazovanje na maternjem jeziku kao i osnivanje privatnih obrazovnih ustanova. Niko na univerzitetima u Novom Sadu i Beogradu, međutim, nije mogao da odgovori na pitanje da li osim osnovnog i srednjeg obrazovanja nacionalne manjine imaju pravo i na studiranje na svom jeziku - na državnim fakultetima. Prorektor za nastavu novosadskog univerziteta Milan Simić kaže da ne postoje uslovi da se udovolji zahtevima za studiranje bilo kojih studija na jeziku manjina, jer nema u dovoljnom broju stručnih kadrova. - Student mora da studira na onom jeziku na kojem je akreditovan studijski program. U Novom Sadu je većina studijskih programa akreditovana na srpskom, ali imamo i neke koji su akreditovani na mađarskom jeziku, kao što je Učiteljski fakultet u Subotici - objašnjava profesor Simić.   Dugačak spisak sponzora Osim srpskih ministara, albanskih političara i dekana univerziteta juče su se u u Bujanovac sjatili i visoki komesar za nacionalne manjine Oebsa Knut Volebek, šef misije Oebsa u Srbiji Dimitrios Kipreos, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Adriano Martins, ambasador SAD u Srbiji Meri Vorlik, ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Dejvenport, ambasador Republike Albanije u Srbiji Špetim Čauši.