Srbija na ledu do decembra

Evropska komisija juče je predložila da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Uniju, ali bez datuma za početak pregovora. Odluka o datumu biće određena naknadno, početkom decembra, a zavisiće od normalizacije odnosa sa Prištinom.

TRAŽI DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: Štefan File

I kandidatura je uslovljena, s obzirom na to da je Komisija navela da se zalaže za dodeljivanje statusa "uz razumevanje da će se dijalog Beograd-Priština obnoviti i da će se u dobroj veri sprovesti postignuti dogovori".

- Na osnovu napretka u sprovođenju reformi, saradnji s Haškim tribunalom i pomirenja u regionu, predlažem da se Srbiji dodeli status kandidata, uz pretpostavku da Srbija nastavi dijalog s Kosovom i u dobroj meri primeni dosad ostvarene sporazume - izjavio je posle sastanka EK u Briselu komesar za proširenje Štefan File.

Od Kosova će zavisiti i određivanje početka pregovora, jer je File istakao da Komisija predlaže da pregovori o priključenju EU počnu čim Beograd postigne napredak u normalizaciji odnosa s Prištinom "u smislu uslova Procesa stabilizacije i priključenja".

- To je jedini prioritet, i on sam po sebi predstavlja potvrdu ostvarenih reformi pravosuđa, vladavine prava i drugih oblasti od ključnog značaja za ispunjavanje kopenhaških političkih kriterijuma - rekao je File.

Nikola Jovanović iz Centra za novu politiku kaže za "Vesti" da je ovako sročeno mišljenje EK znači da je kandidatura uslovljena, ali blaže nego što se Beograd pribojavao.

- Evidentno je učinjen značajan napor da se uslovi koje je ispostavila Angela Merkel donekle ublažen.

Dogovor o uspostavljanju carina na Kosovu biće glavni uslov da nam u decembru Evropski savet dodeli kandidaturu. Inače, vrlo su precizniji i brojni uslovi za početak pregovora i takođe se tiču Kosova. To su energetika, telekomunikacija, dogovor o diplomama, regionalna saradnja, ali oni nisu formulisani tako da automatski za Beograd budu neprihvatljivi. Ostaje da se analizira koliko je moguće u kratkom roku postići sporazume o ovim pitanjima i da li se kroz formulaciju da Euleks treba da deluje na celoj teritoriji Kosova traži nešto više, poput pristajanja na primenu Ahtisarijevog plana - kaže Jovanović.

Komisija je odustala od određivanja datuma za početak pregovora, pre svega pod uticajem Nemačke, ekonomski najmoćnije i najuticajnije države EU.

Berlin od Beograda ne zahteva izričito priznavanje nezavisnosti Kosova, ali pre svega traži "ukidanje paralelnih struktura" na severu. Predlog Evropske komisije da Srbija dobija status kandidata za članstvo u EU - treba u decembru da odobri Evropski Savet koji okuplja vlade država članica EU. To znači da Srbija može da ostane i bez statusa kandidata ako uticaj Nemačke bude dovoljno jak.

Uvijeni zahtevi

Zahtev da Euleks nesmetano radi na celoj teritoriji Kosova, moglo bi u praksi da podrazumeva ukidanje institucija Srba na severu pokrajine. Nikola Jovanović kaže da se u formulacije "inkluzivna regionalna saradnja" mogla protumačiti kao zahtev da se omogući učešće Kosova na međunarodnim skupovima.

Zahtevi kancelarke Merkel

Uslov "da se ukinu paralelne strukture" na severu Kosova sadrže sve rezolucije formulisane poslednjih godina u Evropskom parlamentu, a nemačka kancelarka Angela Merkel ga je ponovila tokom nedavne posete Beogradu. Da sve bude jasnije, i u prošlonedeljnom izveštaju o stanju na Balkanu podnetom Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, čija je članica i Srbija, izvestilac Bjorn fon Sidov je pozvao da se ne podrži dodeljivanje statusa kandidata Beogradu sve dok "ne ispuni zahteve kancelarke Merkel".

Predsednik je ponosan

Predsednik Srbije Boris Tadić veruje da je moguće da Srbija u decembru dobije stastus kandidata i da se otvore perspektive za dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora o članstvu. Tadić kaže da je preporuka EK je upravo ono što je Srbija želela - da se nastavi dijalog s Prištinom i da se reši problem.

On je istakao i da je ponosan što je Srbija dobila dobre ocene u osetljivim oblastima kao što je borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i pravosuđa.

Bez datuma nema ni bez para

Sticanje statusa kandidata za Srbiju je pre svega politički događaj, koji ne donosi neposredne vidiljive promene na finansijskom planu. Ukoliko je, kao što je to slučaj, dodeljena bez datuma početka pregovora, kandidatura - ne samo da ne donosi povećanje pretpristupnih fondova već može da traje godinama pretvarajući se tako u neku vrstu zastoja u procesu evropske integracije kao što je to slučaj s Makedonijom i s Turskom. Obe ove zemlje dobile su kandidaturu 2005. godine, kada i Hrvatska, ali se za njih do tada ništa nije izmenilo. Skoplje ima problem sa imenom države koju Grčka ne priznaje jer je za nju Makedonija ime njene severne pokrajine. Turska opet ne priznaje grčki deo Kipra koji je članica EU i sa njim ne primenjuje carinski ugovor koji ima sa EU što blokira nastavak pregovora.

Tek kada bi dobila datum za pregovore za prijem, Srbija bi postupno počela da dobija povećane sume iz takozvanih pretpristupnih IPA fondova, iz kojih joj sada pritiče oko 200 miliona evra godišnje. Budžet IPA fondova je već definisan do 2013. godine, a novi tek treba da bude usvojen za period od 2014. do 2020. godine.