"Turska ima i evropsku, ne samo neo-otomansku sudbinu"
Sve snažnije kritike Evropske unije turskoj vladi Redžepa Erdogana zbog kršenja demokratskih institucija i autoritarnog postupanja stižu u času kad Erdogan za desetak dana treba u Briselu da se sastane s čelnicima EU.
Vodeći zvaničnici EU će mu poručiti da su jako nezadovoljni zbog odstupanja od evropskog demokratskog puta i reći da Turska ima i evropsku, a ne samo "neo-otomansku sudbinu".
Stabilna i demokratskim putem usmerena Turska, koja je kandidat za članstvo u EU, je Evropi potrebna zbog bezbednosti evropskih granica, isto kao i sigurnosti snabdevanja gasom i naftom, jer mnogi gasovodi i naftovodi u Evropu stižu preko Turske.
To su predočili mnogi izvori u EU, a Evropska komisija je ponovo oštro zamerila Erdoganu da skandal oko korupcije u njegovoj vladi, zbog čega su ostavku morala da podnesu tri ključna ministra (jednom je nađeno četiri miliona dolara u kutijama za cipele), pokušava da spreči tako što sprovodi čistku u policiji i guši ili smenjuje
tužioce i sudije koji istražuju tu korupciju i time narušava nezavisnost sudstva i pravnu državu.
Erdoganova "islamsko-konzervativna" vlada, kako se sad uobičajeno kaže, je više godina imala podršku Zapada, zahvaljujući ekonomskom napretku i izmeštanju vojske izvan bitnog političkog upliva, uz poruke Ankare da je vladajuća AKP stranka "demoislamska", da želi da pomiri "otomanski" islam i demokratiju i bude uzor zemljama na uzburkanom susednom Bliskom i Srednjem istoku i oblasti Kavkaza.
Takođe se u EU i Vašingtonu smatralo da turska "neo-otomanska" spoljna politika s ambicijom da igra bitnu ulogu i na Balkanu može biti brana prodoru ekstremističkih islamskih snaga, naročito u Bosnu, na Kosovo i Albaniju. Sad i u Evropi i u Americi smatraju da su "neo-otomanska" politika, odnosno "neoosmanizam", doživeli neuspehe, a posebno se Erdoganovoj vladi zamera izvesna saradnja i podrška islamskim ekstremistima Al-Kaide u Siriji.
U krugovima EU je agenciji Beta preneseno i veliko iznenađenje i nerazumevanje nedavne Erdoganove izjave u Prizrenu da je "Kosovo Turska, a Turska Kosovo", što je izazvalo vidno nezadovoljstvo u Beogradu.
Srpski čelnici su poručili da se sad vide "pravi ciljevi" turske vlade na Balkanu, što se nadovezalo i na ranije nerazumevanje i sumnje oko snažne podrške šefa turske diplomatije Ahmeda Davutoglua islamskoj ideologiji i geopolitici pokojnog Alije Izetbegovića u Bosni.
