Upozoravala sam Đinđića da će ga ubiti!
U ponedeljak se navršava 12 godina od atentata na Ibarskoj magistrali, u kojem su ubijena četvorica funkcionera SPO. Danica Drašković, čiji je brat Veselin poginuo u tom atentatu, a muž Vuk samo srećom preživeo, u intervjuu za “Alo!“ tvrdi da pravda još nije zadovoljena, iako je Vrhovni sud okrivljene osudio na ukupno 258 godina robije.
- Nije zadovoljena pravda jer su oslobođeni krivice Milan Radonjić, tadašnji šef beogradske Državne bezbednosti, koji je bio agilni organizator cele operacije i bio je čak na mestu nesreće, u obližnjoj kafani. Oslobođen je i šef beogradske Javne bezbednosti Branko Đurić, koga sam ja videla na magistrali na mestu nesreće, a Vuk čuo kako telefonom govori: “Đubre je živo“. Za sud to nisu bili dovoljni dokazi za učešće u zločinu i krivici, što je, mislim, jedinstveno u svetu pravde. Po kojoj pravdi su oni na slobodi ne znam, kao i mnogi drugi funkcioneri Državne bezbednosti, ali zna pravosuđe, koje je i tada i danas u rukama službi bezbednosti, ucenjeno i jadno, bez ikakve samostalnosti i integriteta.
Kako komentarišete nedavna hapšenja pripadnika JSO koji do sada nisu procesuirani? Mislite li da će se konačno otkriti ko, u političkom i naredbodavnom smislu, stoji iza ubistava premijera Đinđića, vašeg brata i ostalih zločina?
Srbija mora u EU- Naravno da verujem u budućnost Evropske unije i Srbije u njoj jer je to jedina budućnost za Srbiju, a sve ostalo je povratak u prošlost, bedu, nesreću i sukobe. EU i demokratija u njoj koju ćemo morati primenjivati i u Srbiji je nada za mene i sve one koji se za to bore i žrtvuju već 20 godina. |
- Hapšenje pripadnika JSO je zakasneli politički potez sadašnje vlade, bez ikakvog, osim revanšističkog motiva. Zašto to do danas nije urađeno niko vam neće reći, niti ko pita za to nekoga u ovoj državi. Rade šta hoće i kad hoće. Naredbodavci za Ibarsku magistralu i atentat u Budvi se znaju, o tome je jasno svedočio Radomir Marković na suđenju i rekao da mu je Milošević naredio ubistva na Ibarskoj i atentat u Budvi. Za ubistvo premijera Đinđića, mislim da nema odgovornosti onih koje ova vlada sada sumnjiči. To je nesrećna posledica saveza napravljenog sa kriminalcima da bi se došlo na vlast, a zatim neispunjenja njima datih obećanja, što je uzrokovalo ubistvo. Tih dana sam javno u štampi upozoravala Zorana Đinđića da će poginuti od Legijine ruke jer nije hteo da ga uhapsi za učešće u ubistvu na Ibarskoj magistrali. Jasno mu je čak davao zaštitu, nazivajući ga herojem 5. oktobra. Pobuna „crvenih beretki“ nije bila u funkciji pripreme ubistva Zorana Đinđića, nego je bila isključivo zbog toga što je toga dana, po našoj krivičnoj prijavi, Legija bio pozvan na saslušanje pred istražnim sudijom Nebojšom Živkovićem (naravno zbog toga nije reizabran) i pretila je opasnost da bude uhapšen zbog težine dela i mnogo dokaza u predmetu. Sve ostalo u vezi s tom pobunom su političke spekulacije i neznanje.
Da li vam povratak velikog broja ljudi koji su devedesetih bili na istaknutim državnim položajima na javne funkcije ubija nadu da će konačno biti demontirane veze između politike, bezbednosnih struktura i kriminala?
- Nikada neće biti demontirane veze između politike i službi bezbednosti iz doba komunizma jer je komunizam u Srbiji duboko ukorenjen i nepromenljiv. Otišli su očevi udbaši sa vlasti, došla su na vlast deca udbaši i čuvaju službe bezbednosti i dosijee građana kao zenicu oka svog, više od države kojom vladaju. To što se SPS vratio na vlast jeste strašno, ali strašnije je da nema razlike u političkim programima i vođenju države između SPS-a i demokratskih snaga, svi složno vode Miloševićevu politiku u punom kontinuitetu.
Šta još nije rečeno u procesima Miloradu Ulemeku i ostalim osuđenima za ove zločine? Koga oni čuvaju svojim ćutanjem i čemu se nadaju, s obzirom na to da su dobili doživotne zatvorske kazne?
- Nije rečeno mnogo toga o onima koji su ga finansirali, pomagali i usmeravali na zločine i u Srbiji i u regionu. Legija je poznat po surovim likvidacijama po ratištima, a naročito na Kosovu, o tome nema ni pomena niti pokretanja odgovornosti. Svi oni ćute i čekaju da vreme prođe i dođu opet devedesete u punom sjaju, što se, vidimo, već događa i u potpunosti priprema na sledećim izborima. Nadaju se tome da opet budu heroji, a ne zatvorenici, a to je moguće samo uz marginalizaciju onih koje su ubijali, Srpskog pokreta obnove, što se i događa planski i po uputstvima iz kancelarija Demokratske stranke.
Tajkuni su vodeći u VladiKako se desilo da je srpska privreda opljačkana privatizacijom posle 2000? |
Imate li ideju ko bi mogao biti misteriozni Ćoki koga je u svom svedočenju pomenuo Miloš Simović? Da li je samo taj čovek iz vlasti sarađivao sa zemunskim klanom ili ih je bilo više?
- Ne znam ko je Ćoki, a mogu biti svi koji su tada bili u sukobu sa premijerom zbog poslova, vlasti, novca. Zemunski klan je vladao Srbijom toga vremena, svi znamo, ubijao, pljačkao, otimao ljude, što je bilo moguće smo uz podršku vlade. Svi ministri iz Vlade su sarađivali sa njima i šetali se po Šilerovoj. Kada je Đinđić možda hteo nešto da promeni, došlo je do dogovora Legije, kriminalaca iz zemunskog klana i nekih ministara iz vlade o ubistvu premijera i preuzimanju vlasti.
Kome verujete u prepucavanjima političara oko toga ko je sarađivao sa tom kriminalnom organizacijom?
- Nikome. Svi su bili nepošteni i kada je trebalo hapsiti Legiju obrušavali su se na SPO i uništavali nas da bi zaštitili ubice. Svi su odgovorni zbog nečinjenja, koje je uzrokovalo i ubistvo premijera.
