Ne dam da mi prljaju oca

Podnela sam tužbu protiv Branislava Švonje, samoproklamovanog predsednika Srpske demokratske stranke (SDS) jer je registrovao partiju u čiji je naziv ubacio ime mog pokojnog oca dr Jovana Raškovića. Predstavlja se jedinim naslednikom njegovih ideja i time želi da prevari ljude iz Krajine koji su voleli i poštovali mog oca. Nisam imala drugo rešenje osim da pravdu potražim na sudu - kaže za "Vesti" Sanda Rašković-Ivić, članica Glavnog odbora DSS-a i bivša ambasadorka Srbije u Rimu.

Sandra Rašković-Ivić, članica glavnog odbora DSS-a

 

Kako je došlo do toga da Švonja registruje stranku sa imenom vašeg oca?

- Ne znam. Ime mog oca nalazi se u nazivu partije, njegove fotografije vise u sedištu stranke, njegovo delo je zloupotrebljeno radi stranačke promocije. Osnivanje ove partije nema veze sa našom porodicom i ja neću da dozvolim da se ime mog oca tako kompromituje.

Švonja kaže da je time hteo da nastavi politički program tadašnjeg SDS-a na čijem je čelu bio vaš otac?
- Gospodin Švonja je mlad čovek, pa je vremenski nemoguće da je bio saradnik mog oca ili od njega naučio ideje koje proklamuje, bez obzira na to što se tako predstavlja. Neka je isto nazvao stranku, ne smeta mi ni što je prepisao program, ali mi ime Jovan Rašković u nazivu stranke smeta.

Smeta vam ta prevara?
- Ne želim da Srbe iz Krajine ponovo varaju, a da ime mog oca služi za tu prevaru. Toliko puta do sada su ih varali. Na ovaj način ne branim samo oca nego i krajiške Srbe.
 

Da li ste kontaktirali Švonju?
- Nisam mogla lično da ga pronađem, već sam mu uputila poruku preko Srpskog društva "Dr Jovan Rašković". To je otišlo u vetar, nikakav odgovor nisam dobila.

Kada ste se poslednji put videli sa Švonjom?
- Pre skoro 10 godina, kada je hteo da se priključi društvu "Jovan Rašković". Kasnije sam pitala da li se priključio, ispalo je da nikada nije bio član.

Kao bivšoj predsednici Koordinacionog centra za KiM, kako vam sada izgleda situacija na Kosmetu?
- Pre 10 dana sam bila na Kosovu, i situacija nikada nije bila gora. Ljudi su očajni, smatraju da Beograd nikad nije bio dalje i da podrška nikad nije bila manja. Pregovore smatraju prevarom i cementiranjem prištinske državnosti.

Može li drugačije?
- Moramo da menjamo spoljnu politiku. Moramo da prestanemo da govorimo da Evropa nema alternativu. Maske su pale. Od politike i EU i Kosovo nema ništa, kao ni od mantre - nikada nećemo priznati Kosovo. Evropa nam jasno stavlja do znanja da bez priznanja Kosova nema napretka ka EU. Možda je rešenje u tome da se zamrzne priča sa EU, otkaže gostoprimstvo Euleksu i nastave pregovori pod krovom UN.