Amerikanci vrbuju Srbe za ratovanja

Regrutovanje plaćenika za svetska ratišta se u Srbiji izvodi polulegalno, a to čine strane kompanije koje kupuju domaće agencije za obezbeđenje kao pokriće za odlazak u krizna žarišta, pišu "Novosti".

Avanturisti, veterani, vrhunski vojnici, priučeni vojnici - razno Srbi ratuju za privatne vojske širom sveta 

Iako živimo u vremenu koje se naziva mirnodopskim, nikada se u svetu nije vodilo više lokalnih i regionalnih ratova.

"Te ratove mora neko da vodi. Rat se može posmatrati i kao svaki drugi posao, s obzirom na ekonomsku krizu u svetu, i veliku nezaposlenost koja vlada. Pod uslovom da se u njemu ne pogine, ratovanje može biti veoma isplativo. Otuda tolika potražnja i ponuda za ratničkom snagom u svetu. I rat je neka vrsta tržišta ma koliko to perverzno izgledalo", kaže prof. dr Darko Tanasković.

"Regrutovanje plaćenika za svetska ratišta i poslove u kriznim zonama već godinama se polulegalno izvodi u Srbiji jer nemamo zakon ni o firmama za obezbeđenje, a kamoli o privatnim vojnim kompanijama", kaže general Ninoslav Krstić iz Foruma za bezbednost i demokratiju.

On kaže da stranci kupuju srpske firme za obezbeđenje kako bi obezbedili "radnu snagu" za krizna područja.

"Zašto bi američka kompanija koja se bavi čuvanjem vojnih objekata od Kosova do Avganistana bila zainteresovana da pazi srpske škole i dućane. Zašto bi za te poslove angažovale naše vrhunske vojne, policijske i bezbednosne stručnjake koji su u proteklim godinama masovno penzionisani ili otpušteni", objašnjava Krstić.

Njegovo mišljenje deli i srpski bezbednosni stručnjak koji kontaktira sa agencijama koje angažuju osoblje za obezbeđenje naftnih polja i rudnika u afričkim državama. Sagovornik "Novosti", koji je želeo da ostane anoniman, kaže da Srbija nema zakon kojim reguliše rad privatnih bezbednosnih i vojnih kompanija, ali da ovaj posao nije nekontrolisan.

"Svi menadžeri agencija za obezbeđenje koje uzgred nude i specijalističku vojnu obuku i poslove širom sveta su bivši oficiri državne bezbednosti, vojske ili policije. Oni poznaju ljude, znaju koga i za šta mogu da angažuju. Da ne govorimo da su Amerikanci pokupovali naše najveće agencije za obezbeđenje i niko ne sme ni da ih pita šta rade".

Američki "Blekvoters" preko Bijeljine regrutuje "radnu snagu" sa Balkana

Ovaj izvor kaže da ne posreduje u angažovanju plaćenika, ali da ponekad "čini usluge" i upućuje zainteresovane na "prave ljude". Kao primer uspešnog plaćenika ističe poznanika kome je pomogao da ode u Irak preko ispostave jedne privatne američke vojne kompanije u BiH, gde je ovaj posao zakonski regulisan.

"Nije bio specijalac već dečko s asfalta. Prihvatio je gvozdenu disciplinu u privatnoj vojnoj kompaniji i već godinama radi za američku vojsku. Drugo su 'psi rata' koji pokušavaju da pređu gazde i rade samostalno, oni i ne zaslužuju ništa bolje nego da ostave kosti u nekoj bestragiji", cinično kaže ovaj sagovornik.

Plaćenici - avanturisti nasedaju na priče nepouzdanih agencija koje im obećavaju velike zarade i otpremnine porodicama u slučaju pogibije, ali u praksi često nestaju u akcijama baš u vreme isplate.

Poslodavcima to odgovara, jer nema potvrde da su mrtvi, pa ni porodice ne mogu da dobijaju otpremnine. Generalno, za plaćenike ne važe odredbe međunarodnog ratnog prava i ne mogu da očekuju milost.

Ponuda plaćeničkih agencija postoji i na internetu, ali sagovornik "Novosti" kaže da ne zna mnogo ljudi koji su na taj način otišli na "rad u inostranstvo". Na sam pomen - internet - agencija reaguje veoma žustro, kao da je reč o konkurenciji.

"To su priče za napaljene likove kojima prodaju neke sertifikate, pomoću kojih će navodno dobiti bolje poslove. Pravu proveru rade ljudi iz američkih agencija za koje ovdašnji agenti posreduju. Najveća svetska plaćenička firma 'Blekvoters' imala je centar u Bijeljini. Tek ako bi prošli taj test, 'Blekvotersi' su ih obučavali na svoj način i slali na poslove", kaže bezbednjak.

Naša zemlja nije izuzetak jer u svim vremenima i državama postoje ljudi koji žive od rizičnih poslova i rata. Ipak razlikujemo se čak i od zemalja iz okruženja, jer rad privatne "industrije bezbednosti" nismo pravno regulisali što može da šteti državi.

Srpski građevinari ili plaćenici u Libiji? - Samo oni znaju

"Primer je informacija o 12 streljanih srpskih plaćenika u Libiji koju smo nekritički preneli iz hrvatske štampe, a niti je ko video ljude, niti se znaju njihova imena. A pošto država nema kontrolu nad agencijama koje regrutuju plaćenike, onda ne može ni da se brani od insinuacija da ih je poslala da brane Gadafija. Krajnji cilj ove priče je da se s libijskog tržišta istisnu srpske firme", kaže Krstić.

Na internet prezentacijama agencija za plaćenike, koje zvanično ne postoje u Srbiji, uglavnom se predstavljaju kao firme za obezebeđenje koje nude i vrlo specifičnu vojnu obuku i sertifikate za rad u inostranstvu. Ima i otvorenijih poziva, kao na sajtu međunarodne posredničke firme "Alfa Kombat grup" (ACG), sa sedištem u SAD.

One se predstavljaju kao svojevrstan biro za zapošljavanje s velikim bazama podataka vojnih, policijskih i bezbednosnih stručnjaka i privatnih vojnih kompanija koje imaju potrebe za takvim kadrovima. Ova kompanija taksativno navodi potrebne kadrove: bezbednosne operativce za visokorizične poslove zaštite ličnosti, taktičke bolničare i lekare za ratišta, pripadnike protivterorističkih jedinica, profesionalce za rad u privatnim policijskim i vojnim kompanijama. Istovremeno nude i taktičke trening kurseve za poslove u industriji visokog rizika, uključujući kurseve preživljavanja u prirodi.

U avgustu ove godine s Interneta je nestala prezentacija firme "TTT" iz Obrenovca, koja se predstavljala kao partner kompanije "Z-4 internešnel" iz SAD. Ona je nudila osnovnu i naprednu obuku uz pomoć stranih eksperata, s praktičnim vežbama gađanja iz pištolja, automatske puške, sačmarice, snajperske puške, mitraljeza, bacača granata i ručnih raketnih bacača kalibra "zolja" i "osa". Poseban kuriozitet bio je kurs upoznavanja s prigušivačem i obuke za korišćenje oružja s dodatkom za nečujne likvidacije.

Napredni kurs za taktičkog operativca, koji je nudila ova firma, trajao je osam dana i košta 4.350 evra (sa uključenim porezom od 18 odsto). Trodnevni kurs helikopterskog desanta koji se preporučuje "kontraktorima" koji idu na područje Avganistana i Afrike koštao je 1.950 evra, s porezom.

Jedna beogradska agencija koju je vodio nekadašnji visoki oficir žandarmerije, u spektru ponuda ima i kurseve operativne snajperske taktike, borbe u zatvorenom prostoru, kurs rukovanja eksplozivom, taktike spasavanja talaca, kontrole nereda i antiterorističke borbe, a cene obuke nisu navedene.

Ipak, sve ove firme su patuljci u odnosu na američkog giganta G4S koji je ušao na srpsko tržište privatne bezbednosti i koji obezbeđuje američku bazu "Bondstil" na Kosovu i Metohiji. Taj posao je rezervisan isključivo za američke građane, dok sve ostale nacije sveta mogu da se uteše misijama obezbeđenja u Iraku, Avganistanu i drugim rizičnim državama.