Pešter se pretvara u Saharu
Duže od tri meseca na Pešteru nije pala ni kap kiše, livade i pašnjaci odavno su sprženi, kosidbe ovoga leta nije ni bilo, stada nemaju šta da pasu, izvori i bunari su presušili, ljude i stoku već danima mori žeđ... Sunce je zatrlo i parcele zasejane kukuruzom, ječmom, pšenicom, raži i drugim žitaricama.
Starina Drago Maslak živi u selu Crvskom, na granci Srbije i Crne Gore, i ogorčen je na sve političare, od opštinskih do onih što sede u Vladi i ništa ne preduzimaju.
- Ovo je više od elementarne nepogode, imam 85 godina, a ovakvu sušu ne pamtim. Sve je izgorelo, stoka luta Pešterom tragajući za vodom, a žedni su i ljudi. Država sve to mirno posmatra iako je odavno trebalo da proglasi vanredno stanje jer će stoka početi da crkava od gladi i žeđi.
Bolje da sam prosjak
Dragov rođak Rafo Maslak ima 27 goveda i 150 ovaca.
- Vode nemamo ni zimi, jer smo na kraju pešterskog vodovoda, pa do nas najčešće ne stigne ni kap vode. Držimo se nekoliko bara, improvizovanih bunara, gde pojimo marvu. Pešter je sada kao Sahara, do najbližeg bunara pešačimo i po pet-šest kilometara, vodu donosimo traktorima, zapregom, na konjima, često i na leđima. Muka je to velika - žali se Rafo.
U Crvskom ima 50 domaćinstava, 120 žitelja, više od 1.000 krava i nekoliko hiljada ovaca. Bogoljub Smolović se žali da nema ni za ljude vode da se slatko napiju, a kamoli za silnu stoku.
- Od pre nekoliko dana u pomoć nam je pritekla Vojska Srbije koja nam dnevno dovozi po tri cisterne, ali to je samo kap u moru, tek toliko da ljudi ne pocrkaju od žeđi, a stada zasad nekolicina mlađih ljudi u selu teraju do retkih udaljenih bunara i izvora - priča Smolović.
- Zbog svega što nam se događa sa vodom, ozbiljno razmišljamo o kolektivnoj seobi, poteraćemo stada pa idemo nekud. Zvaćemo medije da nas snime, neka vidi cela Srbija - ističe Smolović.
Porodica 22-godišnjeg Miloja Smolovića, koji se iz Kragujevca vratio na Pešter u nameri da se posveti stočarstvu, ima 170 ovaca i 30 goveda koja hrane i napajaju na malo.
- Pogrešio sam što sam se vratio, da sam znao da će biti ovakva situacija, ostao bih u Kragujevcu, makar prosio. Jednom grlu krupne stoke dnevno je, po ovoj žegi, potrebno bar 50 litara vode, ako uzmemo u obzir i ovce, samo mojoj porodici potrebno je više od hiljadu litara na dan. Kada stoku nekako odvedem do najbližeg bunara, ruke me zabole, jer po dva-tri sata moram kofama da vadim vodu sa dubine 10-12 metara - naglašava Miloje.
Stoka pod nož
Slična, ali ne toliko drastična, jeste situacija i u drugim ili gotovo svim pešterskim selima: vode nema dovoljno ni u Karajukića Bunarima, Doliću, Barama, Podama, Buđevu, Uglu, Kamešnici, Rasnu, Delimeđu, Melajama, Baćici, Pružnju, Cetanovićima...
Muamer Dacić, ugledni stočar iz Bioca kod Karajukića Bunara, kaže da ga je ovogodišnja suša naterala da digne ruke od stočarstva:
- Odlučio sam da rasprodam svih 250 ovaca, već su me zvali kupci iz Crne Gore, pozvao sam ih da dođu, neću zatezati sa cenom, jer znam da, ako i ne pocrkaju od žeđi, ovce neću imati zimus čime da prehranim.
Stočni fond na Pešteru odavno je desetkovan, letošnja suša samo će ga dokusuriti, jer mnogi će morati da smanjuju ili kompletno rasprodaju stada, pod nož će, za bagatelnu cenu, otići i stočni podmladak, koristi će imati samo nakupci.
Ručak iz bare
Slobodanka Jelić iz Crvskog kaže da već nekoliko godina niko ne rešava njihov problem, pa često umesto vode piju surutku.
Seno zlata vredno
Samo retki Pešterci uspeli su da krajem maja i početkom juna spasu deo letine. |
Safet Kovačević u selu Pode gaji 20 goveda i stotinak ovaca kivan je na vlast jer kad neki kraj pogodi elementarna nepogoda, ozbiljna država odmah reaguje.
- U Srbiji se sve svali na leđa običnog čoveka. On će morati da kupuje mnogo skuplje uvozno meso i sir lošijeg kvaliteta. Ova naša vlast kao da čeka da pročita u novinama da je neki Pešterac umro od žeđi, pa da počnu da rešavaju problem sa vodosnabdevanjem, a ne potiču on od letos, već nas muči decenijama!
U opštinama Sjenica i Tutin svesni su svih nedaća koje su snašle žitelje Peštera, ali tvrde da su nemoćni da reše njihove probleme. Nestašica vode i hrane muči i žitelje sela na Javoru, Jadoviku, Goliji, Rogozni...
Pešterski vodovod, koji polazi sa Koničkog vrela u opštini Tutin, a završava se na kraju opštine Sjenica, građen je pre 30 godina, kapacitet je mali, vodovodne cevi su oštećene, vodu odvrće i zavrće ko stigne. Za izgradnju novog vodovoda potrebno je najmanje devet miliona evra, Sjenica i Tutin taj novac nemaju, projekat je odavno na stolu Vlade Srbije, ali i za državu su te pare velike, pa ni iz Beograda odgovora još nema.
