Oganj guta sirotinju
Na periferiji Beograda, u Jajincima, jedan čovek je prošle nedelje stradao u požaru. Vatru, koja je zahvatila deo porodične kuće, izazvala je sveća, jedino svetlo za nesretnika koji nije imao struju.
U nekim drugim vremenima, beogradski mediji bi poslali najbolje reportere, kontaktirali najvisprenije sociologe i dali se u analizu kako je moguće da u 21. veku ljudi u Srbiji umiru u bedi, bez struje, gladni, očajni, izgubljeni u brzom vremenu sticanja profita, kada se stranim investitorima nudi jeftina radna snaga i subvencije od 10.000 evra po radnom mestu, a domaćem radniku minimalac od 200 evra.
Sami i siromašni
U Surčinu pre dve godine pronađena su tela Dušana Babića (80), njegove žene Milice (84) i sina Dragana (61). Preminuli su od gladi i smrzavanja u porodičnoj kući. Supružnici su ležali zagrljeni i pokriveni, a tela su pronađena u fazi raspadanja, što samo govori da se nedeljama niko nije interesovao za nesrećnu porodicu.
I to se više ne dešava u nekim zabitima, daleko od grada, već u prestonici, u delu grada gde porodica predsednika Srbije ima kuću sa vinskim podrumom, na koji je Aleksandar Vučić posebno ponosan.
Čak se ni ime stradalnika ne saopštava. Nesreća je postala bezimena koliko i sveprisutna.
Sociolog Milan Brdar kaže da razloge odsustva saosećanja i zainteresovanosti možda treba tražiti u godinama življenja u državi koja ne misli na sopstveni narod, već samo na to kako da se dopadne Briselu i ublaži kritike MMF.
- Umor i otupelost su prisutni iz više razloga. Ljudi kada čuju za ovakvu nesreću, slegnu ramenima i kažu - nismo mi krivi što ne znamo, što u bedi umiru komišije. A ljudi najčešće tiho pate, ponos im ne dozvoljava da zakukaju i zatraže pomoć. Ako je i traže, ova zemlja će svakom pomoći samo ne svom građaninu. Pogledajte, kako migrantima grade stanove, kako ih zapošljavaju, a ne pitaju ima li među domaćim stanovništvom nezaposlenih i bez krova nad glavom - oštar je profesor dr Milan Brdar.
Sveća koja dobrostojećim parovima služi samo kao dekor romantične večeri, za jedan deo srpskih građana postala je pogubnija od saobraćajnih udesa ili opakih bolesti.
Ko se još seća da su trojica mušakaraca, Goran Mladenović Burda (48), Antonio Etemović (28) i Robin Stojanović (36) nastradali u požaru u selu Popovac kod Niša. Goran je kopao grobove i radio povremeno poslove po selu da bi preživeo. Struju i vodu nije imao. Njegovi prijatelji stradalnici bili su sličnog socijalnog beznađa.
Očaj koji vodi u smrt
Gordana Zekanović iz Žablja polila se benzinom i zapalila, Stefan Simić iz Mola se obesio kraj Tise, Žika Tufegdžić i njegova majka Anka smrzli su se u selu Lozovik, Dragan Mladenović se obesio u krugu fabrike Goša. Sve su ovo samo isečci iz novinske crne hronike, ali bez kriminalne pozadine, jer su ovi ljudi umirali ili dizali ruku na sebe zbog nemaštine. Nesrećni radnik nekadašnjeg giganta nije imao novca da prehrani porodicu, jer mesecima nije primio platu, a Goša mu je dugovala pola miliona dinara.
Najpotresnije je kada u požarima stradaju deca, kao što se prošle godine desilo u selu Vajska. Troje dece Marije i Zorana Ramadana - četvorogodišnja Nikolina, dvogodišnji Nikola i šestomesečna Isidora progutala je vatra. Suvišno je reći da su Ramadanovi bili siromašna porodica i podstanari.
Samohvalisanje predstavnika vlasti o istorijskom napretku, o rastu bruto društvenog proizvoda, o smanjenu nezaposlenosti i gradnji puteva, kao da je deo paralelne stvarnosti koju ljudi sa društvene margine i egzistencijalnog dna imaju šanse da dožive baš koliko i da dobiju sedmicu na lotou.
Profesor Brdar ovakav raskorak dve stvarnosti, onu koju gledamo na televiziji i onu koja se dešava u komšiluku, pripisuje "provinicijalnom poziranju vlasti u izlogu pred Evropom".
Poznati i bogati bez srama
Već je postalo opšte mesto da milionski dugovi za struju javnih ličnosti, najčešće ljudi sa estrade, prolaze bez korišćenja makaza Elektordistribucije dok se sirotinji i dug od 100 evra ne prašta.
Prošle godine očajni penzioner Vukašin Đorđević iz Niša razmišljao je da se otruje, jer nije želeo da ćerkama ostavi neizmirene obaveze prema EPS. Porodica ovog mašinovođe u penziji već godinama je živela bez struje, jer je nasledila neizmirene račune Vukašinovog pokojnog oca.
Kako je tvrdio Vukašin, u martu mu je dug za struju, koja mu je odavno isključena, bio milion i 100.000 dinara, a za tri meseca EPS je udvostručio taj iznos i dužio ga za 2.300.000, plus za troškove tužbe dodatnih 300.000 dinara.
Pritom, on struju nema već godinama.
Istovremeno, kako su pisali mediji, jedna od najimućnijih estradnih zvezda Lepa Brena bila je uhvaćena kako pomoću magneta i prespajanja žica krade struju i to ne samo u svojoj velelepnoj kući na Bežanijskoj kosi, gde ima i bazen, već i u svom Grand ajriš pabu na Zlatiboru. Na poznatoj planinskoj lepotici bračni par Živojinović je isprobanim mahinacijama prikazivao manju potrošnju struje od stvarne, iako su samo dve godine ranije bili na stubu srama zbog sličnog čina za kuću u Beogradu.
