Vikiliks: Kako Srbi doživljavaju posao
Vikiliks je između ostalih objavio i depešu američke ambasade u Srbiji poslatu 12. januara 2006. godine, u kojoj se kaže se da većina srpske populacije ima veoma pesimističan pogled na posao koji je posledica komunističkog režima, kada su plate i doprinosi bili zagarantovani bez obzira na to koliko - i da li uopšte - radite. Diplomate smatraju da Srbi vide posao samo kao nužno zlo i da rade jedino da bi preživeli.
- U novom okruženju, posle teške tranzicije, starija generacija i dalje veruje da država treba da izdržava radnika.
Mnogi roditelji govore svojoj deci da ne prihvate poslove koji su im "ispod časti" i na kojima bi morali da rade, zbog novca ili zbog napretka u karijeri - navodi se u depeši. Zato mnoga deca ostaju da žive sa roditeljima sve do zrelih godina.
Novac važniji od uspeha
Oni koji ipak rade, primećuju u ambasadi SAD, mnogo više polažu na novac i status nego na izazove ili osećaj uspeha. Na pamet im ne pada ni da se ostvaruju profesionalno, ako im to neće doneti više novca.
Diskriminacija i korupcija
Amerikanci su zabeležili i da postoji diskriminacija po godištu, jer većina firmi želi da zaposli samo mlade ljude.
- Mnogi koji traže posao žale se da su lične veze neophodne za zaposlenje, morate da poznajete nekoga u kompaniji da biste uopšte dobili mogućnost da tamo radite. A različite forme "fleksibilnog zapošljavanja", poput rada na određeno vreme ili samozapošljavanja su prisutne samo u malom procentu.
Posla u Srbiji nema, u Beogradu još i nekako
U ruralnim krajevima i malim gradovima šanse za zaposlenje su praktično nepostojeće, a samo je u Beogradu bolje.
Ali, i oni koji nađu posao u Beogradu, ubrzo će se uveriti da je cena života u ovom gradu mnogo veća, pogotovo ako iznajmljuju stan.
Mlađe generacije i zaposleni koji su veći deo svog života proveli u privatnim preduzećima, kaže se dalje u depeši, mnogo su otvoreniji za promene i mnogo posvećeniji svom poslu.
Odakle pare za provod?
Iako bi, prema svim ovim pokazateljima, srpski "proletarijat" trebalo da podigne glas i digne političku tenziju, to se, na veliko čuđenje Amerikanaca, ne događa.
- Dovoljan je samo jedan pogled na beogradsku glavnu pešačku ulicu i videćete buljuk zvanično nezaposlenih mladih ljudi, obučenih po poslednjoj modi, koji pijuckaju kapućino i puše, dok u rukama drže skupocene telefone. Slično je i u noćnom životu: mladi, skockani do kraja, sa svim poslednjim gedžetima, ostaju čitavu noć u gradu. Odakle im novac? Ima nekoliko izvora: pomoć roditelja, rođaka iz inostranstva, neregistrovanih poslova i slično.
