"Srpski ponos" protiv bele kuge
Ogorčeni što se o Paradi ponosa raspravlja kao o važnom državnom pitanju, suvoborski domaćini odlučili da uzvrate udarac i javno prepišu recept za izbavljenje srpskih sela.
Varošica Pranjani pod skutom Ravne Gore upisala se u istoriju leta 1944. kada su meštani na Galovića brdu napravili aerodrom za evakuaciju 512 američkih avijatičara u čuvenoj operaciji "Halijard". Poznata je i po rakijadi, takmičenju u ispijanju srpske mučenice.
Ove godine Pranjanci su se pročuli po tome što su objavili rat beloj kugi. Na Veliku gospojinu održan je skup "Srpski ponos" na kome su se okupile porodice sa troje i više dece. U Pranjanima kažu da je to njihov odgovor na sveopštu raspravu u Srbiji oko održavanja Parade ponosa. Manifestacija je održana na inicijativu pranjanskog domaćina Radovana Veselinovića.
- Bela kuga odavno hara srpskim selima i preti da uništi našu zemlju. Od oko 600 porodica, koliko ih ima u Pranjanima, 58 porodica ima troje i više dece, a želja učesnika ovog skupa bila je da okupimo roditelje i decu i tako upozorimo da će naša sela nestati ako se nešto pod hitno ne promeni. Istovremeno smo hteli da odamo priznanje svima onima koji su se u ovim teškim vremenima odlučili za brojnu porodicu. To nam je bila osnovna ideja.
Zbog danonoćnih rasprava oko održavanja Parade ponosa o kojoj se govori kao o nekom najvažnijem državnom pitanju, naša manifestacija "Srpski ponos" logično se nametnula kao odgovor na nešto što je neprirodno i protivno svim božjim zakonima - objašnjava 47-godišnji Veselinović koji ima troje dece, ali dodaje da ta brojka nije konačna.
Kada je reč o natalitetu, Pranjani su u odnosu na neka druga sela u ovom delu Srbije u nešto boljoj situaciji, ali Čedomir Vujičić, inače otac četvoro dece, smatra da je stanje daleko od onoga kako je nekada bilo.
- Statistika i demografski podaci su poražavajući za Srbiju, ali to kao da niko ne želi da čuje i vidi. U Pranjanima je po popisu iz 1902. godine bilo 5.000 stanovnika i 600 domaćinstava, a danas imamo nešto više od 2.000 stanovnika.
Koliko je loša situacija, govori i podatak da svakog meseca u Pranjanima nestaje po jedno domaćinstvo jer je sve više starih i bolesnih. Eto, to je razlog zbog čega smo se odlučili da napravimo ovu manifestaciju i da na taj način signaliziramo državi na problem koji nas vodi u propast - ističe ovaj 50-godišnjak.
Prazne školske klupe
Eto, to je razlog zbog čega smo podržali akciju sa skromnih 10.000 dinara i umetničkom slikom koju je na poklon dobila Anđela Bralović, najmlađa učesnica manifestacije, koja se rodila pre 40 dana - kaže Gorica Stanojević, direktorka škole "Ivo Andrić". |
I Veselinović i Vujičić bi voleli da se pelcer ovog skupa primi na tlu cele Srbije, što bi bilo izvodljivo uz pomoć države:
- Obratili smo se pismeno mesnoj zajednici Pranjani, a preko njih i opštini Gornji Milanovac, sa molbom da nam pomognu nekim simboličnim novčanim iznosom da organizujemo ovu manifestaciju. Međutim, bili smo zaprepašćeni odgovorom i njihovim tumačenjem da je reč o privatnom skupu i da zbog toga ne mogu da nam pomognu.
Posle ovakvog odgovora upitali smo se čiji smo mi građani i kojoj državi rađamo i negujemo decu. Ovakav odnos vlasti je nehajan i neodgovoran, ali prešli smo preko toga, sami smo sakupili novac i ostvarili ovu zamisao. Ubeđeni smo da će "Srpski ponos" postati tradicija.
Organizatori manifestacije su bili prezadovoljni odzivom, a posebno su se obradovali dolasku Nataše Marković, rođene Kojović, koja je zbog "Srpskog ponosa" doputovala iz Linca.
- Oduševljena sam idejom da se ubuduće organizuju ovakvi susreti jer je to prava poruka Srbiji da su joj potrebne brojne porodice. Rođena sam kao treće dete. Danas sam majka dvoje dece i volela bih da na ovaj skup dođem kao mama troje dece.
Tužna sam zbog činjenice da su srpska sela opustela, a to najbolje vidimo mi koji u otadžbinu dolazimo s vremena na vreme. Drago mi je što su Pranjani kolevka ove zdrave ideje koja treba da se proširi na celu Srbiju. Poslednji je čas da se pobrinemo za budućnost Srbije - poručuje Nataša Marković.
Palma kao uzor
|