"Srpski ponos" protiv bele kuge

a мноштво текстова где се реч „мајка“ сматра погрдном за једну жену, да жена не треба да буде мајка уколико то не жели и та одлука о немајчинству се високо цени у њуховом окружењу.Ми остали ненормални патриоте који говоримо да је свака жена предодређена да буде мајка и да је мајчинство најлепша ствар у животу једне жене смо по речима Сташе Зајовић најобичнији преваранти који играмо на непостојећу белу кугу и малтретирамо жене тако што их терамо да рађају децу, посебно тиме што је држава нашла себи за право да донесе један не нормалан и не моралан закон о финансијској подршци породицама који представља атак на слободу жена. Да не прочитах не бих ни ја веровала, зато ћу приложити цитат тек

текста „жене стварају мир“са сајта жена у црном : Феминистички приступ демографској политици (Сташа Зајовић, Београд); - контрола репродуктивне способности жена (рађања) представља један од стубова патријархата , контроле над женама ; - кратка еволуција идеје популационе политике све до позива женама српске нације на «материнску мобилизацију» («спасити» нацију од одумирања, тј. од «беле куге») у Србији почетком 90-их година, што је представљало психолошку припрему за рат; раздвајање жена на етничкој основи; касније се оваква реторика претворила у ратнохушкашку пропаганду («рађати синове» из патриотских мотива); - популациона политика као систем мера којима се подстиче или ограничава рађање

(пронаталитетна или антинаталитетна) за потребе одређене државе , нације, расе, класе, има мизогини, расистички, агресивни карактер; насупрот популационој политици, репродуктивна права подразумевају право жена да самостално одлуче о рађању или нерађању; право жена на легалан абортус; на поуздану и нешкодљиву контрацепцију, укратко, право жена на избор; - закон о финансијској подршци породицама (април 2002) представља атак на слободу жена, јер своди идентитет жене на улогу мајке, заговара рађање за потребе државе и нације (увођење административних мера за повећање наталитета) и може да подстакне етничку нетрпељивост јер је популациони раст код мањинских народа ( албанског, ромског и бошњачко

Затим се у тексту наводи , односно оптужује црква због мешања у политички живот државе тако што промовише , вероватно опет срамну паролу „абортус је убиство“ и тако поједине жене у страху од Божије одмазде , јадне морају да задрже децу и одрекну се своје слободе која им је у феминистичком свету по рођењу загарантована. Питање је на који начин би био настављен живот на земљи уколико би свака жена одлучила да пригрли ту слободу о којој жене у црном и остале НВО причају. До које мере се црква оптужује показује следећи цитат, такође из истог текста : На питање да ли је абортус убиство 35% испитаница одговорило је: да, од тренутка зачећа, док 30% испитаница верује да је абортус убиство од

од тренутка када плод оживи, а 32% испитаница не мисли да је абортус убиство. Први податак директно указује на утицај црквене пропаганде. Има ту још јако пуно не разумљивих ствари , као на пример да исте те НВО које подржавају абортус, не само као последицу неког не милог догађаја као што је силовање или инцест, већ и као средство контрацепције , такође сада траже закон који би омогућио геј паровима усвајање деце.-Овај текст је написала Весна Веизовић,све лепо објаснила и свака јој част!(Новинар.де)-