''Albanci su u dosluhu sa UN i EU''
Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je da je povlačenje Srbije iz institucija na Kosovu neprihvaljivo, jer bi ugrozilo opstanak srpske zajednice, a moglo bi da se protumači i kao indirektno priznanje Kosova.
U intervjuu današnjim "Novostima" Bogdanović je rekao da nas narednih meseci čekaju velika iskušenja i povokacije, ali da dijalog s Prištinom ostaje nezamenljiv za pronalženje rešenja i da ne sme da stane.
"Napuštanjem onoga što neki na Zapadu nazivaju paralelnim institucijama, a za nas su to demokratski izabrani organi, bio ugrožen opstanak srpske zajednice na Kosovu. Taj zahtev se, jednostavno, ne može prihvatiti", kaže Bogdanović.
On ističe da je upravo zahvaljujući institucijama države Srbije, stanovništvo na KiM opstalo, a da tamo gde nije bilo institucija više nema ni Srba.
Ministar je ukazao da bi napuštanje institucija značilo da se dižu ruke od politike da se sačuva Kosovo unutar Srbije, a dijalog sa Prištinom bio bi obesmisljen.
"O čemu bismo, u tom slučaju, vodili pregovore? Time bismo bukvalno poslali poruku građanima da je država digla ruke od Kosova i Srba koji tamo žive. Gde bi se ti ljudi lečili, išli u školu, ko bi rešavao njihove komunalne probleme...", navodi Bogdanović.
Povodom zahteva zapadnih zemalja koje su priznale KiM i koje insistiraju da Priština uspostavi svoj pravni sistem na celoj teritoriji, ministar kaže da sa prištinskim institucijama već postoji loše iskustvo.
"Primer su novoformirane opštine južno od Ibra. Nijedna od njih ne rešava svakodnevne probleme Srba. Nijedna! Da je drugačije, pa mi ne bismo imali potrebe da razgovaramo ni o struji, telekomunikacijama..."
Bogdanović je istakao i da bi povlačenje iz institucija moglo da se shvati kao indirektno priznanje nezavisnost Kosova od strane Beograda.
"A niko od nas nema pravo da radi suprotno Ustavu i zakonima, koji nas obavezuju da se ponašamo u skladu sa stavom da je Kosovo sastavni deo Srbije", smatra ministar.
On kaže i da ga nisu iznenadili zahtevi koje je nemačka kancelarka Angela Merkel ispostavila u Beogradu, jer se o ukidanju institucija govori poslednjih nekoliko godina, a takve poruke često stižu iz zemalja koje su priznale Kosovo.
"Malo je iznenađujuća oštrina onoga što je izrečeno, ali ja to nisam doživeo kao nove zahteve i ultimatume", kaže Bogdanović.
"Što se tiče prva dva zahteva - da se nastavi dijalog s Prištinom i omogući delovanje Euleksa - kucaju na otvorena vrata i nema potrebe da nas opominju. Ali, treći, za ukidanje institucija, potpuno je neprihvatljiv", poručio je ministar.
Upitan da li će Srbija biti primorana da preispita politiku i Kosovo i EU, Bogdanović ocenjuje da stvari ne treba uzimati tragično i ponašati se fatalistički.
"Imamo naše crvene linije državne i nacionalne politike ispod kojih ne možemo ići. Ali, ono što je bitno, to je da evropska orijentacija Srbije ostaje naše strateško opredeljenje. Nadam se da tako razmišljaju i u EU".
Bogdanović je izrazio uverenje i da Nemačka neće stopirati sledeći korak Srbije na putu ka EU, odnosno da će Srbija na jesen dobiti status kandidata, ali da nije toliki optimista kada je u u pitanju datum za otvaranje pregovora. Bogdanović je izrazio bojazan da i posle potpisivanja sporazuma sa Kforom postoji pretnja miru i mogućnost novih jednostranih poteza Prištine.
"U narednih nekoliko meseci čekaju nas velika iskušenja, provokacije. Srbi na Kosovu čvrsto su opredeljeni da brane svoje legitimne interese, da ne dozvole da kosovska država zaživi na severu", naglasio je ministar.
Na pitanje da li je Priština imala zeleno svetlo međunarodne zajednice za nasilno zauzimanje administrativnih prelaza, ministar kaže da je od prvog dana jasno da je sve koordinisano sa međunarodnom zajednicom.
"Albanci nikada ne vuku ni jedan jedini potez bez saglasnosti međunarodne zajednice. U to sam ubeđen".
