Od prostitucije u budžet 50 miliona evra

Legalizacija prostitucije u Srbiji bi, osim boljeg socijalnog statusa prostitutki i smanjenja opasnosti od širenja polnih bolesti, donela i solidnu zaradu za državni budžet, koja bi, prema nekim procenama, premašila 50 miliona evra.

Na kraju će da se ispostavi da je prostitucija dobar zanat za sve...

 

Uzimajući u obzir prilično šture podatke iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i imajući u vidu da se broj prostitutki od poslednjeg zvaničnog istraživanja RZS-a iz 2006. duplirao, može se pretpostaviti da se u ovoj grani sive ekonomije godišnje obrne oko 300 miliona evra. Kada bi, recimo, država uzela svojih 18 odsto PDV-a, to bi značilo dodatnih 55 miliona u državnoj kasi.

Imaju i "penziju"

Prema rečima jednog od najpoznatijih srpskih ekonomista Miroslava Zdravkovića, istraživanje koje je radio RSZ pokazuje da na drogu i prostituciju ode oko 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, zbog čega bi legalizacija najstarijeg zanata mogla da bude finansijski zanimljiva državi.

- Po tim podacima, od prostitucije stiže prihod koji predstavlja solidnu konkurenciju za ostale 22 industrijske grane u zemlji. Naravno, tu je bitan i socijalni aspekt jer bi legalizacija morala da podrazumeva i socijalnu i zdravstvenu zaštitu za žene koje se bave tim poslom - kaže Zdravković.
 

Sagovornik "Presa" iznosi primer Nemačke, gde vlasti posebno brinu o prostitutkama. Tako postoji i program profesionalne preobuke za ostarele prostitutke, koje se po završetku "karijere" uglavnom preorijentišu na brigu o starim osobama u domovima. U svakom slučaju, kaže Zdravković, država ih usmerava u pravcu socijalno odgovornog ponašanja.

- Pretpostavljam da bi država mogla da razmišlja i na taj način i tako ostvari dugoročnu korist od penzionisanih prostitutki. Posebno imajući u vidu da u srpskim selima ima mnogo starih i nemoćnih, a i biće ih i sve više južno od Beograda - govori Zdravković.

Naravno, da bi eventualna legalizacija prostitucije mogla da dođe na red, potreban je odgovarajući zakonski okvir. O tome je još 2008. godine govorila Slavica Dinić, asistentkinja na Univerzitetu Megatrend, jedna od retkih koja se bavila tom tematikom. Ona je objašnjavala da svi građani, sa izuzetkom bogatih i nezaposlenih, ostvaruju zaradu na račun svog tela i da drugačije ne bi trebalo da bude ni sa prostitutkama. A u sadašnjoj situaciji, kada prostitutke odgovaraju prekršajno, jedino posrednici i organizatori posla, to jest makroi, mogu dobro da zarade.

Od 10 do 500 evra

U za sada jedinom zvaničnom istraživanju, koje je obavilo RZS pre pet godina, korišćen je niz manje ili više pouzdanih izvora, između ostalih policijski izvori, ankete, izjave zainteresovanih sagovornika, podaci sa interneta... U Srbiji je 2006. godine zabeleženo 5.408 osoba koje se bave prostitucijom. Jasno je da je taj broj danas sigurno značajno veći, čak dvostruko ili trostruko, posebno s obzirom na činjenicu da je u Srbiji u poslednjih pet godina taj posao znatno razgranat i pojednostavljen širenjem interneta.

Nabrojane su ulična, agencijska i oglasna prostitucija, hotelska, elitna, prikrivena i internet prostitucija.

Kako je navedeno, ulična prostitutka u proseku dnevno opsluži pet klijenata, kod hotelske i agencijske taj broj je između tri i pet, a u elitnoj su u pitanju samo jedan ili dva klijenta, i to uglavnom vikendom. Prostitutke sa ulice rade 260 dana godišnje ili pet dana nedeljno, one u agencijama 200 dana u godini, dok su elitne u opticaju 110 dana godišnje.

- Cene su od 10 ili 20 evra kod uličnih prostitutki, od 80 do 100 evra na sat u agencijama, pa do čak 500 evra po klijentu za visoku prostituciju. Odnos ulične prema agencijskoj i hotelskoj prostituciji je 40 prema 60 odsto, dok se za visoku pretpostavlja da dostiže najviše 10 odsto u odnosu na hotelsku i agencijsku - piše u izveštaju RZS-a.

I dok su finansijski i socijalni argumenti glavni kod onih koji se zalažu za legalizaciju prostitucije, protivnici navode da bi takav korak pospešio ionako veliki problem trgovine ljudima.