Albanke spasavaju srpska sela

Srpska sela su sve praznije jer mlade žene odlaze u grad u potrazi za boljim životom. Zoran Tomić iz okoline Kuršumlije je zato svoju životnu partnerku našao, ni manje ni više, nego u Albaniji.

Uživaju u braku: Zoran i Edmonda u šetnji sa psom

Edmonda Tomić, devojačko Kardaku, verovatno nije ni sanjala da će se udati za Zorana, roditi mu dete i živeti s njim u Srbiji, u selu Sagonjevo kod Kuršumlije. Za agenciju Asošijeted pres ona je ispričala kako je, poput stotina svojih sunarodnica, prekršila tabu i udala se za Srbina, čija majka Radojka i dalje Albaniju zove “muslimanijom”.

Edmonda (36) je poput drugih Albanki muslimanske i katoličke veroispovesti došla iz siromašne otadžbine u nešto manje siromašne krajeve ruralne Srbije, odakle su devojke odavno pobegle u gradove, a u selima ostali neoženjeni muškarci poput Zorana (37).

Netrpeljivost između Srba i Albanaca, koja traje generacijama, produbljena ratom na Kosovu krajem devedesetih i jednostrano proglašenom nezavisnošću iz 2008, ustuknula je u ovom slučaju pred željom za prostim ljudskim opstankom. Ta želja je prevazišla neprijateljstva i otvorila put ovakvim brakovima.

Za Edmondu, koja je sada u četvrtom mesecu trudnoće, etničke podele i činjenica da je njen brak ugovoren, ne znače mnogo jer tvrdi da se ona i njen suprug vole.

Ljubav na prvi pogled: Edmonda i Zoran

“Kada sam bila mlađa, moji deda i baba su mi pričali o toj netrpeljivosti, kao što su to činili i moji roditelji. Ali kada sam videla Zorana, niko nije mogao da me spreči. Bila je to ljubav na prvi pogled“, rekla je Edmonda novinaru sedeći na pragu skromne kuće, u selu do kojeg je moguće doći samo strmim, vrludavim i prašnjavim putem.
Zoran kaže da on predstavlja novu generaciju koja je oslobođena međuetničke netrpeljivosti.

“Ne zanima me šta ljudi misle o mojoj ženi, oni žive u drugom vremenu“, tvrdi Zoran i dodaje da ne namerava da tera suprugu da menja religiju.

Prodao omiljenog bika zbog žene

Zoranova duga potraga za mladom vodila ga je od njegovog sela sa 12 kuća u južnoj Srbiji, preko granice, sve do severne Albanije. Više puta je putovao u selo gde mu je albanski provodadžija predstavio na desetine žena.

“Nijedna mi se nije sviđala, sve dok nisam sreo Edmondu“, rekao je Zoran.

Zbog Edmonde je Zoran morao da proda svog omiljenog bika

On kaže da je čitav dan pregovarao s njenim roditeljima pre nego što su pristali da je puste, a bilo je neophodno i finansijsko ubeđivanje.

“Prodao sam omiljenog bika kako bih je optočio zlatom. To je albanska tradicija poznata kao cena mlade. Kupio sam joj zlatni prsten, ogrlicu, narukvicu i minđuše. I oni su konačno pristali“, seća se Zoran.

On objašnjava da u selu postoji još jedan srpsko-albanski par, ali da stari muž brani Albanki da priča sa seljanima, pa i sa Edmondom, verovatno u strahu da će izgubiti suprugu.

“Edmonda je u redu. Ali ona dolazi iz muslimanije. Ona ne jede svinjetinu“, kaže Radojka, Zoranova majka.

Albanske mlade oživele Rašku

Talas srpsko-albanskih brakova krenuo je 2008. kada je grupa starijih muškaraca iz južne Srbije pokrenula organizaciju “Neženje iz Stare Raške“, prema nazivu regiona koji obuhvata i njihovo selo Sagonjevo.

I Srbija i Albanija - kao i većina balkanskih nacija - suočavaju se sa masovnim egzodusom mladih ljudi iz ruralnih sredina u potrazi za boljim životom, zbog čega mnoga mala naselja postaju sela duhova. Etnički ratovi na Balkanu tokom devedesetih godina prošlog veka samo su ubrzali taj problem.

Žene u Srbiji beže od siromaštva na selu

“U Srbiji većinom žene beže od siromaštva i nedostatka perspektive. Međutim, u Albaniji muškarci su ti koji se sele“, tvrdi Momir Kovačević, aktivista organizacije “Neženje iz Stare Raške“, objašnjavajući razlog uspeha ovih međuetničkih brakova.
 

Kovačević kaže da je ova organizacija pomogla u sklapanju oko 40 brakova.

“Prvi preduslov bio je da su se njih dvoje dopali jedno drugom. Oni su preskočili etničke prepreke“, smatra Kovačević.

Pavlo Jaku, advokat koji zastupa prava srpske manjine u Albaniji, navodi da je trenutno na čekanju 8.000 emigranstkih zahteva koje su podneli Srbi koji se nadaju da će se oženiti Albankama. Do sada je već obavljeno oko 1.000 ovakvih brakova.

“Samo u Raškoj imamo više od 100 albansko-srpskih brakova iz kojih je rođeno oko 50 dece. Do sada smo imali samo jedan razvod“, kaže Radosav Matović, čiji se sin oženio Albankom.

Asošijeted pres navodi da su, uprkos potencijalnom rastu nataliteta, neki srpski nacionalisti besni zbog ovih brakova.

“Šta ima veze ako je Albanka, pametna je i voljna da radi. Bolja je od većine naših žena koje beže u velike gradove po svaku cenu, čak i kada nemaju posao i hranu“, rekao je Matović.

Slobodni brak ili trgovina ljudima

Srpske vlasti nisu zvanično odobrile albansko-srpske brakove, očigledno se plašeći da bi neke od organizacija za ljudska prava mogle da ovakve brakove smatraju sličnim trgovini ljudima i seksualnim robljem.

“Ne radi se o trgovini ljudima ukoliko žena voljno pristaje i ima mogućnost izbora. Ali ukoliko je neko prisiljava na brak, onda je to krivično delo“, kaže Gordana Čomić, potpredsednica Skupštine Srbije.

Do sada nije bilo pritužbi na zloupotrebe pri sklapanju brakova

Srpske organizacije za ljudska prava koje se bave problemom trgovine ljudima i pravima žena kažu da do sada albanske mlade nisu imale pritužbe.

“To ne znači da nema zloupotreba. One dolaze iz siromašnih sredina, ne pričaju naš jezik. Ne žive u svojoj zemlji i ne znaju kome da se obrate u slučaju da imaju neki problem. Država bi trebalo da obrati više pažnje na mogućnost zloupotrebe ovih žena“, rekla je Maja Savić iz beogradske nevladine organizacije "Atina“.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je oko 20 odsto ljudi starije od 65 godina, a u 370 sela u poslednjih deset godina nije bilo novorođenčadi.