"Sviram da kupim sekama da jedu!"
Svake večeri pred šetačima na promenadi u Vrnjačkoj banji nastupa mali ulični svirač, petogodišnji Živojin Milenković. Od oca je nasledio harmoniku kojom svake večeri zarada obrok za sebe i sestre.
Iako je Živojinova harmonika mala, ona je veća od njega. Tek njegove krupne crne oči izviruju nad instrumentom, dok mu prstići prelaze preko retko čitavih dirki pokušavajući da zaradi koji dinar za svoje još mlađe sestre.
"Zaradim ja svake večeri malo para i onda to pokupim i dam tati da ima sekama da kupi da jedu. Evo večeras sam dobio i čokoladu, koju neću još da otvaram zato što ću je podeliti sa sestrama čim dođem kući", pohvalio se najmlađi ulični svirač.
Živojin je naučio da svira sa tri godine, gledajući svog oca. Od tada svako prepodne provodi s vršnjacima u zabavištu, a s prvim mrakom zabavlja šetače na ulici.
"Živojinu sam dao moju staru malu harmoniku još kad je bio beba. Počeo je sa njom da se igra i vremenom, slušajući mene kako sviram, naučio", priča otac Milorad (27), koji je i sam svirajući po kafanama prehranjivao porodicu. Međutim, harmonika mu se jednom, usled pada, pokvarila, a Milorad jednostavno nema novca da je popravi.
A problemi, osim raspadnute harmonike i gladnog stomaka, mnogo su veći. Živojin živi sa ocem i dve sestre od tri i četiri godine u 12 kvadratnih metara u zgradi koja je stara 180 godina, a kupatilo i nemaju. Usled svega, oboleo je i od teškog oblika srčane astme!
"Dešavalo se da Živojin u toku sna ne može da diše, pa sav pomodri u licu. Rekli su mi doktori da će mu se to dešavati i da to ima veze i sa vlagom i buđi u sobi u kojoj živimo", priča Milorad, koji je strahujući za život sina više puta pokušavao da dobije socijalni stan u Vrnjačkoj Banji, ali je isto toliko puta i odbijen.