Kontrolor GSP-a oženio "švercerku"
"Bilo je to pre tri godine. Tad je kontrola bila malo drugačija. Imao si jednu zadatu relaciju i njom si špartao ceo dan. Jednom ulazim u autobus na Bežaniji. Linija 75. Kiša lije kao iz kabla, pa smo kolega i ja uleteli u prvi autobus. Da mi je neko rekao da ću baš tu upoznati buduću suprugu, rekao bih mu da je lud", priča za "Blic" Željko Tadić (32), tada kontrolor, a sada šef kontrole GSP.
Željko je kontrolisao putnike u drugom delu autobusa i odmah primetio dve devojke koje se smeškaju. Znao je da nemaju kartu i očekivao originalan alibi.
- Prilazim, tražim ispravu, besan kao ris jer me pre toga iznervirao jedan bahati putnik. Ta nervoza me drži ceo dan... A njih dve krenule da se smeju, što me još više iziritira. Pogledam se, šta mi je, da li se to meni smeju? Jedna od njih, ispostaviće se koleginica moje Vesne, kaže: "Daj, pusti nas ovaj put, napravićemo ti kolače, dođi kod nas na kolače“. A ja joj kažem, onako ljutito: "Pa, ne radimo mi po kućama“ - seća se Tadić.
Strogo poslovnim tonom uspeo je da izdejstvuje da mu buduća supruga pokaže dokumenta. Tako je i otkrio kako se zove.
- Pošto smo se odvezli do Zelenog venca, kad je izašla iz autobusa, ona mi kaže: "Izvini, vidim da si nervozan, je l’ hoćeš da upišeš moj broj telefona?“ Ja joj poručim: "Vidi, ja danas mogu da upišem 100 brojeva telefona, ali to se obično završi samo na tome. Ako hoćeš, evo, upiši ti moj". Napisao sam broj na probnoj karti koju kontrolori koriste za proveru kombinacija na automatima, i dao joj - priča Tadić, ubeđen tada da je time svaki kontakt sa Vesnom okončan.
Ali, pred kraj radnog vremena iznenadio ga je SMS: "Da li si ikad unesrećio nekoga za 1.700 dinara?".
- Odmah sam znao da je ona. "Više puta, ali večeras mi je baš žao jedne devojke“, odgovorim. Tu krene dopisivanje koje je trajalo danima, bez viđanja, mejlovi, pozivi... Potpuno sam zaboravio kako izgleda, dnevno se sretnem sa stotinama lica, ko će ih sva upamtiti. Prvi put smo se videli tek 10 dana kasnije. I tako krene viđenje i zabavljanje - priča Tadić.
Veridba je bila zakazana dva meseca kasnije, u Vesninom rodnom Kragujevcu.
- Dao sam joj prsten, a ona mi kaže: "Čekaj, imam nešto da ti dam“. Mislim, to je neki običaj kod njih, kad, Vesna donosi kaznu i daje mi novac: "Želim odmah ovde, pred svima da platim kaznu, jer hoću da uđem u brak s tobom mirne savesti". Nisam dozvolio da ona plati - ističe Tadić.
Venčali su se pre četiri dana. Kazna koja ih je spojila i danas postoji, u vidu fotokopije, u njihovoj kući.
- Fotokopirao sam prijavu i čuvamo je. Hoću to da uramim i čuvam dok sam živ, da vide deca kako su se mama i tata upoznali - zaključuje Željko Tadić.
