Razbijen mit srpske istorije: Komanda nije izbrisala branioce Beograda 
"Vojnici, junaci… Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine… Vi nemate više da brinete za živote vaše koji više ne postoje", uzviknuo je major Dragutin Gavrilović 7. oktobra 1915. godine, uoči odsudne bitke za odbranu Beograda u Prvom svetskom ratu. Ovaj govor nalazi se u antologijama najlepših beseda na svetu, a svakom patriota se naježi i zaigra mu srce kada pročita te reči. Malo je, međutim, poznato da Vrhovna komanda nikada nije donela takvu odluku i ceo govor, koji se uči u školama kao primer junaštva, samo je snažna metafora.
|
"Vojnici, tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja. |
"Vrhovna komanda takvo naređenje kojim bi žrtvovala neku jedinicu sigurno nije izdala. Ni tada, a ni pre ni posle. To je samo još jedan od mitova srpske istorije, kakvih ima mnogo. Major Gavrilović želeo je govorom da nadahne i ohrabri borce, a samog sebe, pred predstojeću tešku bitku. Istovremeno je omogućio predah odbrani Beograda", rekao je "Blic" Mile Bjelajac, istoričar i naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije.
Slavna naredba izdata je u rano popodne 7. oktobra 1915. uoči bitke sa nadmoćnijim 59. austrougarskim pukom, koji je već prešao Savu u podnožju Kalemegdana i počeo da pravi utvrde. Bataljon kojim je komandovao major Gavrilović, već tada slavni i dokazani vojskovođa iz balkanskih ratova, bio je deo 10. kadrovskog puka pristiglog sa juga i uvrštenog u trupe za odbranu Beograda,priča Bjelajac.
Karađorđeva ulica, okolina Kule Nebojše, prostor Donjeg grada i današnjeg Zoološkog vrta bilo je poprište žestoke bitke u kojoj je većina vojnika izginula, a major Gavrilović teško ranjen. Žestoko dejstvo austrijske artiljerije pretvorilo je srpske položaje u hrpu ruševina, a rastojanje između srpskih branilaca i austrijskih položaja na nekim mestima nije bilo veće od 30 m. Neprijatelju se nikako nije smelo dozvoliti da utvrdi mostobran. Prvo je u napad krenuo žandarmerijski odred koji, uprkos teškim gubicima, nije uspeo da potisne neprijatelja. Jedino rešenje bilo je da sve raspoložive srpske jedinice na ovom sektoru fronta izvrše opšti kontranapad.
Oko 14.30 major Gavrilović je prikupio svoja tri voda, dva voda 3. bataljona, Sremski odred. Pred kafanom "Jasenicom" izdaje slavnu zapovest i vodi svoje vojnike u juriš.
"Ideja je bila da snažnim kontranapadom odbaci austrijske trupe i vrati ih u Savu", kaže Bjelajac.
Žestoki napadi srpske vojske su se nastavili sve do sumraka. Kako su zabeležili hroničari, austrijski položaj na nasipu je bio ugrožen i samo je noć spasila austrijske jedinice od poraza. U toku noći 7-8. oktobra Austrijanci su nastavili da prebacuju pojačanja preko Dunava. Između 8-9. oktobra jedinice Kombinovanog odreda više nisu branile prelaze preko Save i Dunava, već su se izvlačile na rezervne položaje. Austrijske snage su 9. oktobra 1915. god. istakle Austro-ugarsku i Nemačku zastavu na zgradi Starog dvora.
"Major Gavrilović je evakuisan iz Beograda i, pošto je bio teško ranjen, prevezen u bolnicu u Čačku, iz koje je kasnije, na svoju ruku, izašao. Povlačio se sa srpskim trupama preko Albanije, učestvovao u proboju Solunskog fronta i kasnijem oslobađanju Srbije", priča Bjelajac.
Posle Prvog svetskog rata major Dragutin Gavrilović unapređen je u čin pukovnika, i dugo bio na službi u Kruševcu. Drugi svetski rat proveo je u zarovbljeništvu u Nemačkoj, kao jedan od oficira kraljevske vojske zarobljen u Sarajevu 16. aprila 1941. Posle rata vratio se u zemlju iz zarobljeništva, ali je ubrzo umro u svom stanu na Slaviji. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
