Tadić: “Oluja“ – dan za tugovanje
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, povodom šesnaestogodišnjice akcije "Oluja", da građani Srbije 4. avgusta tuguju i odaju počast svim nevino stradalima u zločinima koji se ne smeju zaboraviti.
Tadić je naglasio da je pravedno što se ratni zločinci odgovorni za zločine u akciji ''Oluja'' nalaze u Haškom tribunalu, saopštila je pres-služba predsednika Srbije.
''Saradnja sa Hagom je bila na prvom mestu, moralna obaveza svih zemalja sa prostora bivše SFRJ, gde su se tokom 90-ih vodili teški ratni sukobi'', izjavio je predsednik Srbije.
Predsednik Tadić je naglasio potrebu da se sudbina nestalih otkrije, i rekao da posle 16 godina moramo rešavati sa Hrvatskom probleme sa kojima se suočava većina porodica u procesu povratka.
''Ti problemi su vraćanje stanarskih prava, obnova imovine, neisplaćene penzije, konvalidacija radnog staža, kao i problemi u procesu stambenog zbrinjavanja, nemogućnost otkupa dobijenih stanova i problemi vezani za dobijanje državljanstva i za ekonomsku održivost povratka", naveo je predsednik Srbije.
Predsednik Tadić će u četvrtak 4. avgusta, u 11 časova, u crkvi Svetog Marka u Beogradu, prisustvovati parastosu ubijenima u akciji ''Oluja".
Više od 1.000 Srba vodi se kao nestalo
Dokumentaciono-informativni centar Veritas saopštio je, povodom godišnjice stradanja Srba u akciji "Oluja", da je od ukupnog broja žrtava do sada rešena sudbina 911 ljudi, dok se na evidenciji nestalih vodi još 1.011 osoba.
U saopštenju tog centra navodi se da je od tog broja 660 civila, među kojima 337 žena, dok je broj poginulih u "Oluji" bio 1.992, od kojih 62 odsto civila, uglavnom starijih ljudi.
"Hrvatska izbegava, bez valjanog razloga, ekshumacije poznatih mesta ukopa najmanje 438 posmrtnih ostataka, uglavnom pod oznakom 'nepoznat', što je jedinstven slučaj na području bivše Jugoslavije, kao što bez pravog razloga oteže i sa identifikacijama 250 ekshumiranih posmrtnih ostataka", navodi se u saopštenju.
Ta organizacija procenjuje da će, kao posledica etničkog čišćenja, na narednom popisu u Hrvatskoj učešće Srba biti svedeno na tri odsto, što je i bila projekcija "ideologa i planera samostalne hrvatske države za trajno rešenje srpskog pitanja".
"I dalje postavljamo ista pitanja: 'Kako možemo biti agresori u državi u kojoj smo bili konstitutivan narod i kako možemo biti zločinci kada su nas preko jedan odsto pobili, preko dve trećine prognali i uništili nam svu privatnu imovinu i sve istorijske, kulturne i duhovne spomenike", navodi se.
Veritas je dodao da Srbi žele da se vrate u svoj zavičaj, na svoja imanja i u svoje stanove, kao i da žele da sahrane kosti svojih rođaka, ali da taj povratak mora da bude održiv i dostojan čoveka na početku trećeg milenijuma.
"Svesni smo da Hrvatska i dalje onemogućava ili otežava naš povratak preko velikog broja diskriminišućih zakona, na osnovu kojih nam je i oduzela mnoga imovinska, stečena i politička prava i da dobrovoljno niti želi niti hoće da ponovo naruši etničkim čišćenjem stečenu i dugo planiranu i očekivanu 'demografsku ravnotežu'", navodi ta organizacija.
