Dražin grob ne postoji?

Iskopavanja na Adi Ciganliji i potraga za posmrtnim ostacima su farsa, postoji uverljivo svedočenje kako je đeneral likvidiran i u tom slučaju nema mogućnosti da njegovo telo ikada bude pronađeno, tvrdi profesor Ljubiša Jovanović iz Beograda

Grob Draže Mihailovića neće nikada biti otkriven, kategorički tvrdi profesor Jovanović, blizak pojedinim članovima porodice pogubljenog đenerala, kao i s narodom Ravne gore, gde i danas živi preživeli svedok vremena kada su se četnički štab i Dražina familija nalazili u Mokroj pećini.
 

Profesor Ljubiša Jovanović

Profesor Jovanović bio je ove nedelje gost organizacije Srpski četnici Australije u Sidneju. O svom zanimanju za Mihailovića kaže da je nastalo "naknadno, kao i većine Srba, sa zakasnelom pameću".

- Ovom temom se sada intenzivno bavim, čak preko leta, a na Ravnoj gori boravim već 18 godina - ističe profesor.

O iskopavanjima na Adi Ciganliji i traženju posmrtnih ostataka đenerala Mihailovića, profesor Jovanović tvrdi:

- To je farsa, ali poslednja. Labudova pesma u pokušaju da se prikrije puna istina o njegovoj likvidaciji.
 

A istina je?
- Postoji prilično uverljivo svedočenje kako je nesrećni đeneral likvidiran. Ako je ono tačno, onda nema mogućnosti da njegovo telo ikada bude nađeno.
 

Da li je spaljeno?
- Ne.
 

Šta je urađeno?
- Da bi se to obelodanilo, potrebna je ozbiljna istraga, prilično otežana u početku, jer nema živih svedoka, a i da su živi, oni koji su prisustvovali likvidaciji, obavezali su se na doživotno ćutanje.
 

Kada ćete to objaviti?
- Sve u svoje vreme - odgovara naš sagovornik.
Podsećamo profesora Jovanovića na reportažu s Ravne gore pre 40 godina i susrete s narodom koji je poznavao i pamtio đenerala Mihailovića.

- Moje izlaganje u Sidneju govori o jednom svedoku tog vremena koji je i dalje živ. Danas mu je 92 godine. Zanimljivo je da su on i njegova familija na neki način čak stotinu godina učesnici velikih zbivanja srpske istorije. Njegov otac je, naime, pre Prvog svetskog rata prešao preko Drine i učestvovao u pomoći vašem Gavrilu Principu i drugovima.
 

Kako se zove?
- Ne bih ga javno imenovao.
 

Čega se seća vaš sagovornik?
- Svega. Bio je vrlo blizak saradnik. Snabdevao je Dražinu porodicu sirom i kajmakom, bio je 20-godišnjak koji se s njegovom decom igrao. Oni su takođe bili na Ravnoj gori, deo Dražine porodice. U jednoj kući, neko govori da je kupljena, a neko da je unajmljena.
 

Pre 40 godina napisano je da je Ravna gora strateški tako dobro izabrano i zaštićena da Draža nije mogao da drugom padne u ruke osim izdajom. Da li se slažete?

- Svakako. Draža je kao što znamo bio obaveštajac, francuski đak školovan u generaciji sa De Golom i kao vojni ataše Kraljevine Jugoslavije bavio se obaveštajnim radom u Bugarskoj, Češkoj i drugim zemljama. Kao član Komisije, učestvovao je u izradi onog suštinskog strateškog odbrambenog plana u slučaju Hitlerove agresije.

I ta mala grupa, vojna komisija, odredila je Mokru pećinu na Ravnoj gori, kao mesto gde će se okupiti vojni komandanti, glavni štab, a kralju je smeštaj određen u manastiru Ostrog. On je tamo i boravio i odatle preko Podgorice otišao za Kairo.

Nažalost, od oficira Generalštaba Simovićevog koji su trebalo da dođu na Ravnu goru, stigli su samo pukovnik Mihailović, u društvu dva majora - Aleksandrom Mišićem, sinom vojvode Mišića i Ivanom Freglom, Slovencem koji se do smrti nije odvojio od Aleksandra.