''Na Kosmetu su svi zbunjeni''
Direktor Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić istakla je da su i dalje najlošiji odnosi između Beograda i Prištine, kao i odnosi Srba, Hrvata i Bošnjaka u Bosni i Hercegovini.
"Na Kosovu je nekako najuočljivije stanje zbunjenosti. Štogod se javno kaže, a proističe iz dogovora dve delegacije u Briselu, ostaje nejasno - kaže se, recimo, da je sve što se dogovori odmah primenjivo, a onda vidimo da to u praksi nije baš tako", izjavila je Kandić.
Ona smatra da je "očito da su razgovori započeti pod pritiskom" s jedne strane Evrope, a s druge, očekivanja Srbije da krene pregovarački proces, za šta je uslov drugačiji odnos Srbije prema administraciji u Prištini.
"Srbiji je najviše zameran tvrd stav u smislu neučestvovanja na skupovima na kojima su predstavnici Prištine, ali i izjave tipa: Nikad nećemo ucecestvovati, nikad nećemo dozvoliti...što se u poslednje vreme menja. Čak i oni koji su govorili - nikada, nikada - sada kažu da Srbija razmatra mogućnost kako ne bi onemogaćavala Kosovo i Metohiju da učestvuje na sastancima važnih međunarodnih organizacija", kaže Kandić.
Koliko je u takvim uslovima realno da Srbija u oktobru počne pregovarački proces, na to pitanje Kandić kaže da veruje da drugačiji odnos i transparentnija saradnja Beograda i Prištine spadaju u važne uslove za početak pregovora ali i za njihov ishod.
Govoreći o odnosima Srbije sa "istokom" i "zapadom", Kandić navodi da je okrenutost Rusiji sada manja upravo zato što počinju konkretne radnje koje treba da dovedu do pregovaračkog procesa u pridruživanju Srbije EU.
"Bilo je u nekoj fazi bojazni da Srbija menja odnos prema budućnosti, da Evropa nije više jedini cilj i vizija, nego da ima i alternativa. Ali sada to više nije balansiranje, nego postoji jedna odluka da se slede radnje koje prethode procesu pregovaranja, a da kao sasvim drugi ostaje tradicionalno dobar odnos s Rusijom", kaže Kandić.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo veruje da je pozicija Srbije u svetu znatno bolja poslehapšenja Ratka Mladića, da je to doprinelo boljim odnosima u regionu, olakšalo odnose Beograda i Sarajeva, a našoj državi dalo veće šanse na putu ka EU.
"U Republici Srpskoj hapšenje Mladića stvorilo je tenzije, a i danas ima kritika na račun Srbije zbog tog čina, posebno na račun predsednika. Bitno je, međutim da vlast RS nije odgovorila istom merom kao udruženja veterana, što pokazuje bliskost političkih garnitura Srbije i RS", smatra Kandićeva.
Ona je ukazala na posebno "bitnu izjavu" predsednika RS Milorada Dodika "da shvata obavezu Srbije da uhapsi Ratka Mladića i da svako ko je optužen za ratne zločine mora da se pojavi i pred sudom u Hagu".
Prema njenim rečima, u Federaciji je hapšenje Mladića dočekano s olakšanjem, ali su odmah usledila i pitanja kako se toliko dugo skrivao, ko mu je pomagao.
"Mi nemamo odgovore na ta pitanja, ma koliko iz institucija stizala uveravanja da su sve službe činile što su mogle da se on i ranije uhapsi i verovatno ćemo odgovore dobiti u nekom budućem vremenu", rekla je ona.
