I Kosovo u paketu?
Usvajanje evropskih pravila o imunitetu državnih funkcionera moglo bi, kako se čuje iz srpske vlasti, da dovede do promene Ustava Srbije ukoliko se pokaže da taj posao ne može da se završi izmenom zakonskih akata.
Promena najvišeg zakonodavno-pravnog akta je zahtev koji se neretko čuje iz političkih partija, a seže i do najosetljivijih državnih pitanja. Tako je lider SPO-a Vuk Drašković rekao pre nekoliko meseci da "trajnog, obostrano prihvatljivog rešenja kosovskog problema ne može da bude dok je na snazi preambula Ustava kojom se negira realnost i stvara lažni utisak da Srbija ima nekakav suverenitet nad Kosovom".
Za razliku od pitanja imuniteta, zbog kojeg se može menjati deo Ustava dvotrećinskom većinom u parlamentu, krupna pitanja, kao što je Kosovo, prema rečima ustavno-pravnog stručnjaka Zorana Ivoševića, zahtevaju i referendumsko izjašnjavanje građana.
- Ne verujem da bi iko pokrenuo pitanje izmene dela o Kosmetu u ustavnoj preambuli. Da tako nešto ne treba ni pokretati pokazalo se na primeru Nemačke koja je i pored posleratne podele na zapadnu i istočnu, u preambuli ustava ostala jedna država i dočekala pad Berlinskog zida da to i u praksi ponovo bude - podseća Ivošević.
On ističe da je istorija duža od ljudskih života i da niko ne sme da se igra sa državom i granicama. Ovaj stručnjak smatra da partijski prvaci često politizuju Ustav, ali i menjaju zakone koji u novom obliku nisu u skladu sa Ustavom.
- Promenu Ustava zahteva mnogo toga što EU od nas traži i treba usklađivati standarde, ali ne razumem zašto mi sve radimo po onoj narodnoj navrat-nanos i po svaku cenu - kaže Ivošević.
Potpredsednik radikala Aleksandar Martinović veruje da bi u pozadini poslednje akcije vlasti vezane za mogućnost promene Ustava zbog instituta imuniteta i svih drugih kojima su tražene promene Ustava lako moglo da se krije pitanje Kosova, odnosno suštinske promene u Ustavu koje bi predstavljale indirektno odricanje od dela ove srpske teritorije.
Sistemska greška
|
