Dinkić neće opstati

Politički analitičar Milan Nikolić smatra da će predlog Zakona o decentralizaciji Ujedinjenih regiona Srbije kojim ova stranka pokušava da podigne rejting u biračkom telu, biti značajno izmenjen amandmanima, jer je finansijski štetan za srpski budžet.

Milan Nikolić, politički analitičar

 

- Ne bi ga trebalo usvojiti u parlamentu onako kako je predložio URS, jer ne samo da je za državu finansijski neisplativ, na šta je ukazao i MMF, već to ne treba raditi zbog nesigurnog opstanka Ujedinjenih regiona Srbije koji, prema istraživanjima, ne prelaze cenzus na izborima. To bi bilo bacanje para u prazno, da ta partija opstane, a neće opstati - kaže Nikolić.

Kako tumačite opozicione prozivke da vlast, kada je reč o tom predlogu zakona, radi po diktatu lidera URS Mlađana Dinkića?
- Mislim da tu nema ucena i diktata i ne verujem da će ostali koalicioni partneri ići putem koji odgovara Dinkiću. Uostalom, videćemo da li i kako će parlamentarna većina biti raspoložena prema tom modelu URS. Što se opozicionih političara i njihovih izjava tiče, treba gledati kontekst situacije i njihov interes kada se obraćaju javnosti.

Zbog čega tvrdite da URS ne ucenjuje, ako je Demokratska stranka prihvatila da se njihov predlog nađe pred poslanicima?
-Verovatno zato što je ovaj zakon obaveza iz paketa Evropske unije na putu Srbije ka toj zajednici. Međutim, ne verujem da će prihvatiti Dinkićev tekst i njegov način finansiranja lokalne samouprave, već samo deo toga, a amandmanima će zakon doživeti bitne izmene.

Zašto je vladajuća koalicija dozvolila da URS svojim predlogom zakona o decentralizaciji prikuplja poene kod birača?
-Ta partija ne može da politički preživi drugačije, čak i kada bi njihov predlog,kojim hoće da privuku birače i profitiraju na izborima, parlament u celosti prihvatio. Oni na izborima ne mogu da pređu pet odsto potrebnih za ulazak u skupštinske klupe.

Može li posle narednih izbora da bude formirana vlast DS i naprednjaka?
- Sve je moguće, pa i ta varijanta. Ako pogledamo Nemačku, vidimo da su se i tamo na vlasti udružile partije različitih programskih opredeljenja, kako ih zovu crveno-crna koalicija. Za Srbiju bi to bio dobar i period političke stabilnosti, sa verovatno dvotrećinskom većinom u Skupštini, što bi donelo efikasniji rad i ubrzanje evropskog puta Srbije. Naravno, pod uslovom da postignu dogovor o tome i formiraju kvalitetan tim, orijentisan na reforme. Moguće je da bi u zemlji tada bilo nešto manje demokratije, ali bi bilo više reformi i za četiri godine takvog mandata bi brzo prošli krot te reforme. Verujem da bi posle takvog perioda došlo do razuđivanja političke scene.

Da li vam izgleda da je od reformi važnije da li ćemo priznati Kosovo, jer najnoviji glasovi iz Evrope poručuju da bi Srbija trebalo da poštuje granice svojih suseda, pa i Kosova?
- Priznanje Kosova nije uslov Brisela, već neke zemlje članice koje su mu priznale državnost idu na pritiske. Ali reč je o trećerazrednim političarima koje treba razlikovati od čelnika evropske zajednice. Važno je istaći da EU, inače, o pitanju Kosova ne govori jednim glasom i da ima i država koje ne priznaju i neće priznati nezavisno Kosovo.