"Dovoljno sirotinje za tuđe vatre"
Iako zakon ne dopušta nedobrovoljno guranje građana u misije EU, svaka vlast hvaliće se kako u Srbiji za to uvek ima dosta interesenata, kaže doktor vojnih nauka, Mihajlo Basara.
U organizaciji fonda TransConflict Serbia, nedavno je u Beogradu održan Okrugli sto povodom objavljivanja Zbornika "Nova Srbija, novi NATO - vizija budućnosti za 21. vek". Mihajlo Basara, doktor vojnih nauka, jedan od autora tekstova u Zborniku, komentariše za "Vesti" aktuelne dileme u Srbiji vezane za njene evroatlantske integracije.
Da li je Sporazum o učešću Srbije u mirovnim misijama EU uvod u slanje policajaca i vojnika i u misije NATO?
- Istina je da NATO (čitaj SAD) želi da EU sama nosi svoj deo bezbednosnog tereta.
U šargarepi sve manje vitamina
Vrata EU postavljena su nekom bliže, nekom dalje, kao šargarepa u čiju vitaminsku vrednost se počelo sumnjati. Udvaranje lokalnih političkih elita administraciji EU je često ponižavajuće, a međusobna netrpeljivost nije opala. Taj paradoks, nažalost, dodatno je slabo praćen regionalnom ekonomskom saradnjom. Sve u svemu, i mir i ekonomski napredak su neizvesni. |
Takođe je istina da se bezbednost EU i bezbednost NATO zemalja ne da odvojiti. Pa birajte!? Ipak, domaći zakon o učešću u mirovnim misijama ne dopušta nedobrovoljno guranje građana Srbije u tuđe vatre. S druge strane ne treba biti slep pa ne videti da je ova vlast stvorila ogromnu socijalnu marginu, koja je oduvek bila socijalni izvor za sve vojno-policijske mobilizacije. Tako da treba očekivati da će se svaka vlast u Srbiji hvaliti EU kako uvek ima interesenata (u stvari sirotinje) za njene misije.
Od 13. do 15. juna u Beogradu se održava tzv. Strategijska konferencija NATO-a, da li to Srbija izlazi iz statusa vojne neutralnosti?
- Srbija merka odnos Rusije i NATO-a, ceneći da li će njen objektivni interes da postane članica NATO-a nauditi namerama i, takođe, strategijskom interesu približavanja Rusiji. Na dugi rok gledano razrokost će se smanjivati. Srbija treba da učestvuje na ovakvim konferencijama, da drži korak sa regionom, ne da glumi veliku silu već da gleda svoj interes koji u procesu približavanja EU postaje deo prostora koji je zaštićen kišobranom NATO-a. Neutralnost će, kao što je i nastala, iščezavati u spojenom sudu sa kosovskim problemom.
Koštuničina stranka sada najavljuje proteste, a 2005. je "prećutala" Draškovićev potpis na sporazum o slobodnom prolasku NATO trupa kroz Srbiju?
- To samo dokazuje da je to unutrašnje pitanje. Izbori se bliže, pa bi stranke da ućare na raskolima koje su same stvorile. To ne zaslužuje komentare, jer one upravo to žele, da se javnost bavi njihovim praznim reakcijama. Bolje da pitate domaće tajkune šta misle da li Srbija treba da uđe u NATO. Ako najbogatiji kažu DA, ima nade za sve nas. Ako kažu NE, onda im je i dalje potreban zabran u kojem sa vlastodršcima sami pljačkaju Srbiju.
Godišnjica je potpisivanja Kumanovskog sporazuma...
- Kumanovski sporazum je lukavstvo demokratskog uma. Njime, kao ni Dejtonskim, ni Vensovim, ni nekim drugima nije došlo do smirivanja bezbednosne tektonike, već do njenog trajnog podgrevanja. Sada su problemi veći, ali niko, osim NATO-a, nema ni realnu vojnu moć niti političku isplativost da pokuša da stvari rešava sam.
Kad se kapitali sporazumeju...
|
