Srbija: Usvojen set zakona o pravosuđu
Skupština Srbije usvojila je petak set od šest pravosudnih zakona, koji će zaokružiti proces reforme pravosuđa u Srbiji, jer se, kako je naveo predlagač, njima postavlja jasan normativni okvir za rad efikasnog i nepristrasnog pravosudnog sistema.
Zakonom o Pravosudnoj akademiji, čija će primena početi od 1. januara 2010. godine, propisano je da od oktobra 2012. godine svi kandidati za sudije i tužioce koji budu konkurisali za mesto u osnovnim sudovima i tužilaštvima moraju završiti i dve godine te akademije. Za upis će se polagati prijemni ispit, koji obuhvata praktični i teorijski deo, kao i test ličnosti.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova se dopunjuju određene odredbe, a nadležnost višeg suda proširuje se i na sporove zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis i propuštanje objavljivanja informacije.
Dopunama Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu predviđen je izuzetak od zabrane da sudije i tužioci vrše javnu vlast, pa će tako oni ubuduće moći da učestvuju u donošenju odluka na Pravosudnoj akademiji.
Izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine se po prvi put omogućava snimanje glavnog pretresa radi javnog prikazivanja, a snimanje suđenja za ratne zločine, uz prethodno pribavljanje mišljenja stranaka, odobrava predsednik suda.
Snimanje suđenja radiće mediji
Snimanje suđenja obavljaju sredstva javnog informisanja, a ukoliko je odobreno snimanje glavnog pretresa, sudsko veće može, iz opravdanih razloga, da odluči da se pojedini delovi pretrese ne snimaju. |
Izmenama zakona tužilac za ratne zločine može sudu predložiti da se kao svedok saradnik ispita pripadnik oružane formacije, državnog organa ili političke organizacije, protiv koga se vodi krivični pustupak, a koji je u potpunosti priznao izvršenje zločina.
Svedok saradnik u postupcima ratnih zločina ne može biti pripadnik oružane formacije, državnog organa ili političke organizacije za koga postoji osnovana sumnja da je naredio, planirao ili podstrekavao na zločin.
Izmenama zakona u Višem sudu i Apelacionom sudu, koji su oba u Beogradu, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine, a sudije ovih odeljenja raspoređuju predsednici Višeg suda i Apelacionog suda na šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost.
Izuzetno od odredba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Apelacionog suda, takođe, na šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost.
Zakonom o izmenama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala nadležnost tih tela proširena je i na krivična dela protiv privrede i krivična dela organizovanog kriminala, čime se omogućava efikasnije i brže otkrivanje i procesuiranje počinilaca tih dela.
Nadležnost tih organa proširena je na krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, polne slobode, javnog reda i mira i ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.
