Restitucija po modelu vraćanja imovine crkvama
Restituciju treba obaviti tako da donese što manje nepravde, a obrazac po kojem je crkvama vraćena imovina bio bi idealno rešenje, smatra profesor Pravnog fakulteta Union univerziteta Vladimir Vodinelić. "Svako drugo rešenje bilo bi direktan atak na Ustav", kaže Vodinelić u izjavi za beogradske agencije.
"Moja je pretpostavka da će biti donet zakon koji neće moći da primeni na ostale građane obrazac koji važi za vraćanje imovine crkvama, nego će to biti nepovoljnije. A, onda će, potom, i za crkve biti ukinut postojeći zakon, jer se razlika ničim ne bi mogla odbraniti", smatra Vodinelić.
Tako će se, dodaje on, stvoriti situacija u kojoj ćemo imati crkve koje su velikim delom (neki govore da je to i više od 60 odsto) dobile u naturi ono što im je pripadalo, a ostali neće biti u tom položaju.
"Oni u tom slučaju neće dobijati naknadu po tržišnom principu, jer, čvrsti su glasovi koji dolaze iz vlasti da se taj princip tržišnog obeštećenja ne može primeniti na sve ostale", dodaje Vodinelić.
Vodinelić smatra i da zakon o restituciji neće biti gotov do juna, kako to predviđa Akcioni plan Vlade i da će se to završiti kao još jedno obećanje vlasti koje se izjalovilo. On podseća i da je mnogo imovine u međuvremenu, dok se čekalo na zakon, otišlo u treće ruke.
"Naročito posle smrti premijera Djinđića preovladala je ideja da se što više toga, što bi inače moralo da se vrati izvornim vlasnicima, otuđi dalje. A kad jednom otuđite dalje, i to na osnovu propisa koji su u međuvremenu doneti, više nikada primarni vlasnici ne mogu to dobiti u naturi", ističe Vodinelić.
Ponegde ima i nesavesnog rada i namernog odugovlačenja, tvrdi on.
"Još u periodu Miloševića lokalnim upravama oduzeta su njihova dobra i ta imovina nije nikad vraćena", podseća Vodinelić i dodaje da lokalne samouprave možda sada u želji da bar delom kompenczuju tako oduzete posede odlažu neizbežno vraćanje imovine izvornim vlasnicima.
"Naravno, sve će se to slomiti na leđima primarnih vlasnika, i to pre svega zato što oni nemaju dovoljno političkog uticaja", kaže Vodinelić.
On podseća da čak ni tužbe bivših vlasnika sudu u Strazburu ne bi pomogle da dođu do sopstvene imovine, jer sve što je oteto desilo se pre nego što je Srbija 2004. godine stavila na snagu Evropsku konvenciju.
"Tada smo bar mogli da biramo model po kojem će biti sprovedena restitucija i bilo bi manje nepravdi nego što će uslediti u bliskoj budućnosti", napominje Vodinelić i podseća na tri moguća modela obeštećenja starih vlasnika.
To su naturalna restitucija, što je primenjeno u slučaju crkava, supstitucija, odnosno vraćanje neke druge imovine i novčana kompenzacija, odnosno obeštećenje po tržišnim kriterijumima, što je najmanje povoljno za vlasnike, jer ne bude odmah i obično je kroz neke obveznice.
"Niko tu na kraju ne bude zadovoljan, odnosno svi budu pođednako nezadovoljni", zaključuje Vodinelić.
Inače, Zakon o restituciji trebalo bi da uđe u skupštinsku proceduru u junu, ukoliko vlada ispoštuje sopstveni Akcioni plan, ali i zahteve Evropske komisije. Preduslov za to je što tačniji popis otete privatne imovine koja je sada u vlasništvu države, što se, kako tvrde naši sagovornici, odvija veoma teško i sporo, a uz to ni radna grupa Vlade za izradu zakona još nije kompletirana.
|
Relativno precizan popis ipak je napravljen, a kako stvari sada stoje, poslanike će, kad zakon konačno dođe na dnevni red, sačekati podaci koji potvrđuju da je najveći deo otete imovine koju potražuju bivši vlasnici - zemljište (97 odsto), što vraćanje u naturi čini sasvim realnim.
|
Sadasnji popis Direkcije za imovinu rezultat je akcije građana i intervencije ombudsmana i poverenika za informacije od javnog značaja. Odnosno, kad je država zatajila u popisu imovine taj posao preuzela je Mreža za restituciju.
Jer, iako je postojao zaključak Vlade iz 2009. godine, kojim je lokalnim samouprava i javnim preduzećima naloženo da naprave popis imovine koju koriste, oni su se o taj zahtev oglušili, mada je za popis Svetska banka donirala 300.000 dolara. Pravdali su se time da za zaključak nisu ni znali, da nemaju dokumentaciju o tome kako su, na osnovu čega i od koga dobili imovinu na decenijsko korišćenje, rekao je on.
Primer nepostojanja evidencije naveo je i koordinator Mreže za restituciju Mile Antić podsetivši da zbog toga izgleda kao da Aerodrom Niš praktično visi u vazduhu.
"To Javno preduzeće nije nikad prijavilo zemljište koje koristi, a Direkcija za imovinu Srbije, zbog takvih slučajeva, mogla je samo da konstatuje da največi deo zemljišta nije u evidenciji iako Zakon o sredstvima u svojini republike postoji već 15 godina", navodi Antić u izjavi za beogradske agencije.
