U junu odluka EU o vizama za Srbiju
Evropska komisija će do 9. juna sačiniti izveštaj o sprovođenju Sporazuma o viznoj liberalizaciji u Srbiji, a eventualnu odluku o suspenziji tog režima donose države članice EU po većinskom sistemu, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.
"One su te koje su tražile izveštaj Evropske komisije i Komisija će na osnovu njihove
rasprave izneti predlog", rekao je Dežer u Beogradu, na manifestaciji povodom obeležavanja 9. maja - Dana Evrope.
On je naveo da će odluka, verovatno, biti doneta po sistemu većine.
"Trenutno smo u fazi pripreme izveštaja - kakvi su podaci, promene, kratkoročne i dugoročne mere sprovedene u svim zemljama zapadnog Balkana, a ne samo Srbije", objasnio je Dežer.
On je naveo da će u izveštaju biti razmotreni uslovi koji moraju da budu ispunjeni za viznu liberalizaciju, kao i objektivna situacija, s obzirom na problem povećanog broja zahteva za azil u nekim članicama EU.
"Kakav će biti sadržaj izveštaja, predlog Evropske komisije i odluka država članica EU, moraćemo da sačekamo i vidimo", rekao je Dežer.
“Srbija da ne dozvoli ukidanje vizne liberalizacije“
Podršku Srbiji u borbi za očuvanje vizne liberalizacije pružio je i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin. On je, međutim, poručio nadležnim institucijama u Srbiji da preduzmu sve mere kako bi se zaustavio priliv lažnih azilanata iz Srbije u zemlje EU.
"Lideri Srbije moraju se pobrinuti i da prva velika izvojevana pobeda na putu evropskih integracija - ukidanje viznog režima sa zemljama Šengena - ne bude opovrgnuta", naveo je Kacin u autorskom tekstu za novosadski “Dnevnik“.
Prema njegovim rečima, odgovornost takođe leži i na civilnom društvu i medijima koji moraju da povećaju svest o tome šta vizna liberalizacija znači.
Kacin je ocenio da na Zapadnom Balkanu delovi političke elite još uvek "sanjaju prošlost, umesto da rade na približavanju budućnosti od koje beže".
"Srbija ima velike potencijale i mogućnost da postane motor evropskih integracija regiona. To ona u ovom trenutku nije. Ljudski, politički i ekonomski resursi Srbije nisu iskorišćeni, što onemogućava zemlju da krene punom brzinom ka članstvu u EU", ocenio je Kacin.
On ipak podseća da je "uslov svih uslova" za evropske integracije Srbije privođenje haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
LDP traži raspravu o lažnim azilantima
Upozorenje Brisela shvataju vrlo ozbiljno i u LDP-u. Lider liberala Čedomir Jovanović zatražio jeod predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić-Dejanović da zakaže hitnu
sednicu parlamentarnog Odbora za evropske integracije, na kojoj bi se raspravljalo o talasu nelegalnih azilanata u zemlje EU.
Jovanović je u pismu Đukić-Dejanović napomenuo da talas nelegalnih azilanata u zemlje EU ozbiljno ugrožana opstanak bezviznog režima između Srbije i država Šengen zone, te da se republički parlament, preko svog odbora, mora uključiti u rešavanje problema koji preti da, kako je naveo, Srbiju vrati nekoliko koraka unazad u napredovanju prema kandidaturi za članstvo u EU i teško naruši poverenje građana u taj proces.
Podsetimo, tek nakon što je Brisel upozorio Srbiju da bi režim belog šengena mogao biti privremeno suspendovan zbog problema sa lažnim azilantima, domaći zvaničnici su reagovali.
Vlada je uvela kratkoročne i dugoročne mere za smanjenje broja lažnih azilanata, a MUP je sproveo akciju u kojoj su uhapšene 24 osobe zbog izdavanja lažnih putnih isprava.
Inače, poznavaoci prilika kažu da se odmah nakon dobijanja belog šengena moglo naslutiti da će doći do problema sa lažnim azilantima.
Preko Srbije do azila u drugim zemljama
Azilanti u potragu za boljim životom u nekoj od evropskih zemalja najčešće kreću preko organizovanih krijumčarskh lanaca, na ''uslugu'' se ne žale, jer i ne očekuju previše, a većina je do Srbije, koja je za njih samo usputna stanica, doputovla skrivena u kamionima.
Krajnja destinacija su im, prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, zemlje Zapadne Evrope, među kojima se izdvajaju Nemačka, Francuska, Švedska i Belgija.
Za tražioce azila koji od Turske putuju sakriveni u kamionima, njih 60 odsto zemlje tranzita do Srbije ostaju nepoznate, dok ostali koji su se kreatli kombinujući pešačenje, autobuse, automobile, kamione i druga prevozna sredstva kažu da su putovali preko Grčke i Makedonije.
U nedavno objavljenoj publikaciji Centra ''Azil u Srbiji'', navodi se da azilanti u Turskoj ili na iransko-turskoj granici za krijumčarenje do Evrope plaćaju između 2.000 i 10.000 dolara.
