Strah cenzuriše medije na Kosmetu
Sloboda medija na Kosovu je na vrlo niskom nivou, jer su ovdašnji mediji obično etnički opterećeni, izjavio je u emisiji “Slobodno srpski” član Saveta Republičke radiodifuzne agencije Srbije Živojin Rakočević. Govoreći o slobodi medija i izražavanja u srpskim sredinama na Kosovu on je istakao da su lokalni mediji u enklavama preuzeli funkciju lokalnih javnih servisa.
- Postoje fragmenti slobode kada su mediji na Kosovu i Metohiji u pitanju i oni su čini se u enklavama. Naš najveći medijski rezultat se zapravo dogodio u “geto zajednicama” na Kosovu i Metohiji, jer su se upravo tu, daleko od vlasti i Prištine i Beograda, formirali nekakvi nezavisni mediji koji su bili sposobni da kritički progovore i o jednima i o drugima, ali i o našem životu, rekao je Rakočević.
On smatra da slobodu medija u ovakvom društvu treba da obezbede političari, ali se, kako kaže, političari na Balkanu plaše medija.
- Političari medije doživljavaju kao svoje instrumente, vrlo totalitarno, kao što je Komunistička partija Jugoslavije medije doživljavala kao svoj organ koji treba da prenese naše stavove raji i svojim podanicima, a ne kao neko ko bi nam mogao pomoći da društvo učinimo boljim, smatra Rakočević.
Povratak na RTK?
|
Glavni problem kosovskih medija je cenzura, a posebno je izražena etnička cenzura.
- Mi na Kosovu imamo ozbiljnu cenzuru, a ta cenzura je u tome da je zadatak medija da grade idealnu sliku o Kosovu. Imamo i etničku cenzuru, gde imate strah od gubitka sopstvenog identiteta, strah od toga kako će vas drugi videti, strah od toga kako će ljudi kojima ste nametnuli određenu ideologiju, kao što je recimo ideologija OVK, reagovati, ako im vi pokažete da to baš i nije sve sjajno i onako idealizovano romantično kao što izgleda u predstavama koje kao da su prepisane iz 19.veka, kaže Rakočević.
Govoreći o radu javnog servisa Radio televizije Kosova (RTK) Rakočević je kazao da Srbi nemaju poverenje u ovaj medij iz mnogo razloga, a jedan od njih je izveštavanje tokom martovskog nasilja 2004 godine.
- Događaji 17. marta su ključ na kom se prelomila mrvica nade da je na tom javnom servisu možda moglo biti nešto za Srbe, što bi oni mogli doživeti kao svoje. Skandalozno je da je poslednja informacija na srpskoj stranici sajta Radio televizije Kosova objavljena je 15.maja 2008.godine, tako da uskoro možemo zajedno sa danom slobodne medija da obeležimo i trogodišnjicu objavljivanja poslednje vesti na srpskom jeziku na sajtu RTK, taključo je Rakočević.
Vlada Kosova utiče na slobodu govora
- Mi kao Udruženje radimo istraživanje u koje je uključeno oko stotinak novinara širom Kosova i pitamo ih kako ocenjuju slobodu medija i štampe. Sloboda štampe na Kosovu je loša. Imamo nekoliko razloga za to. Sloboda medija i nije toliko loša ako se uzme u obzir sloboda štampe. Takođe, postoje mediji koji imaju slobodu govora, ali ako sagledamo uopšteno, primećujemo puno praznina i problema, kao i uplitanja nekih institucija kada je u pitanju sloboda govora. Jedno od pitanja koja smo postavili novinarima jeste da nam kažu koja to institucija najviše utiče na slobodu govora i pogodićete da je to Vlada Kosova. Ova institucija najviše utiče na slobodu govora, rekao je Ahmeti. |
