Strah cenzuriše medije na Kosmetu

 - Postoje fragmenti slobode kada su mediji na Kosovu i Metohiji u pitanju i oni su čini se u enklavama. Naš najveći medijski rezultat se zapravo dogodio u “geto zajednicama” na Kosovu i Metohiji, jer su se upravo tu, daleko od vlasti i Prištine i Beograda, formirali nekakvi nezavisni mediji koji su bili sposobni da kritički progovore i o jednima i o drugima, ali i o našem životu, rekao je Rakočević.
 

On smatra da slobodu medija u ovakvom društvu treba da obezbede političari, ali se, kako kaže, političari na Balkanu plaše medija.
 

- Političari medije doživljavaju kao svoje instrumente, vrlo totalitarno, kao što je Komunistička partija Jugoslavije medije doživljavala kao svoj organ koji treba da prenese naše stavove raji i svojim podanicima, a ne kao neko ko bi nam mogao pomoći da društvo učinimo boljim, smatra Rakočević.
 

Povratak na RTK? Živojin Rakočević bio je gost jubilarne 30. emisije "Slobodno srpski" koja se već šest meseci na Kosovu emituje na kanalima TV Mir iz Leposavića, TV Puls iz Šilova i TV Herc iz Štrpca. Emisija je u međuvremenu počela da se emituje i na Radio televiziji Kosova, ali je to prekinuto nakon emisije u kojoj je bila tema godišnjica martovskog nasilja, Prekinuvši emisiju u sred emitovanja, Menadžment RTK je otkazao dalju saradnju, ocenivši da je emisija neprofesionalna i pristrasna, Autor emisije “Slobodno srpski” Budimir Ničić očekuje da menadžment RTK preispita svoju odluku i ponovo počne sa emitovanjem emisije u najskorije vreme.

Glavni problem kosovskih medija je cenzura, a posebno je izražena etnička cenzura.
 

- Mi na Kosovu imamo ozbiljnu cenzuru, a ta cenzura je u tome da je zadatak medija da grade idealnu sliku o Kosovu. Imamo i etničku cenzuru, gde imate strah od gubitka sopstvenog identiteta, strah od toga kako će vas drugi videti, strah od toga kako će ljudi kojima ste nametnuli određenu ideologiju, kao što je recimo ideologija OVK, reagovati, ako im vi pokažete da to baš i nije sve sjajno i onako idealizovano romantično kao što izgleda u predstavama koje kao da su prepisane iz 19.veka, kaže Rakočević.
 

Govoreći o radu javnog servisa Radio televizije Kosova (RTK) Rakočević je kazao da Srbi nemaju poverenje u ovaj medij iz mnogo razloga, a jedan od njih je izveštavanje tokom martovskog nasilja 2004 godine.
 

- Događaji 17. marta su ključ na kom se prelomila mrvica nade da je na tom javnom servisu možda moglo biti nešto za Srbe, što bi oni mogli doživeti kao svoje. Skandalozno je da je poslednja informacija na srpskoj stranici sajta Radio televizije Kosova objavljena je 15.maja 2008.godine, tako da uskoro možemo zajedno sa danom slobodne medija da obeležimo i trogodišnjicu objavljivanja poslednje vesti na srpskom jeziku na sajtu RTK, taključo je Rakočević.
 

Vlada Kosova utiče na slobodu govora U emisiji "Slobodno srpski" koja je uglavnom bila posvećena medijima, emitovana je pored ostalih i izjava predsednika Udruženja profesionalnih novinara Kosova Arbena Ahmetija koji je kazao da je sloboda medija na Kosovu veoma loša i da je za to najodgovornija Vlada Kosova, jer kako kaže, Vlada najviše utiče na slobodu govora.   - Mi kao Udruženje radimo istraživanje u koje je uključeno oko stotinak novinara širom Kosova i pitamo ih kako ocenjuju slobodu medija i štampe. Sloboda štampe na Kosovu je loša. Imamo nekoliko razloga za to. Sloboda medija i nije toliko loša ako se uzme u obzir sloboda štampe. Takođe, postoje mediji koji imaju slobodu govora, ali ako sagledamo uopšteno, primećujemo puno praznina i problema, kao i uplitanja nekih institucija kada je u pitanju sloboda govora. Jedno od pitanja koja smo postavili novinarima jeste da nam kažu koja to institucija najviše utiče na slobodu govora i pogodićete da je to Vlada Kosova. Ova institucija najviše utiče na slobodu govora, rekao je Ahmeti.