Proterani iz Hrvatske traže pomoć Vlade Srbije
Predstavnici 100 izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova predali su predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću 45.000 potpisa podrške Peticiji izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske, kojom traže poštovanje njihovih imovinskih i drugih prava u zemlji porekla.
"Tražimo od Vlade Srbije da otvori suštinski dijalog sa Hrvatskom, radi pronalaženja trajnog i pravičnog rešenja za naša oduzeta imovinska, stanarska, stečenih prava, na temelju Bečkog sporazuma", izjavio je predsednik Koalicije
udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta.
Zahtev se, prema njegovim rečima, odnosi na prava oko pola miliona ljudi, ne samo izbeglih i raseljenih, već i velikog broja oštećenih građana Srbije.
Uz potpise podrške Peticiji, predstavnici udruženja predali su i predlog Rezolucije o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske i građana čija prava su oštećena u Hrvatskoj.
"Tražimo da Vlada Srbije uputi Rezoluciju u parlament, da se pitanje masovnog kršenja prava Srba u Hrvatskoj stavi na dnevni red i bude jedno od otvorenih pitanja sa zvaničnim Zagrebom", rekao je Linta.
Nadležni za sada bez sluha
Linta je napomenuo da su pre dva meseca uputili dopis Cvetkoviću i više puta pokušavali da uspostave dijalog sa njegovim kabinetom, ali nisu uspeli i zbog toga su potpise predali u pisarnicu, uz očekivanje da će ih premijer primiti u narednom periodu.
"Predali smo 45.000 potpisa, ali nas, nažalost, niko nije primio. Mislimo da to nije evropsko ponašanje. U pitanju je grupacija ljudi, najviše oštećenih u proteklim ratovima na prostoru bivše Jugoslavije", rekao je Linta, pošto je ostavio potpise na pisarnivi Vlade.
Aneks G Bečkog sporazuma o sukcesiji, predviđa da se svim građanima vrate imovinska prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine.
"U proteklih 20 godina u Hrvatskoj je na delu sistemsko uništavanje i otimanje imovine Srba, kuća, stanova, poslovnog prostora, šumskog i poljoprivrednog zemljišta", rekao je Linta.
Dvostruki standardi za ratne zločine
Linta je dodao i da imamo dvostruke standarde za ratne zločine i etnički motivisana suđenja, u kojima je procesuirano 95 odsto Srba, a svega pet odsto Hrvata.
"Imamo više od 600 grobnih mesta Srba, čiji posmrtni ostaci nisu još ekshumirani, niti identifikovani. Zbog svega toga, tražimo od Vlade Srbije da podrži našu Rezoluciju", apelovao je Linta.
Koalicija udruženja izbelih smatra da će njihova inicijativa doprineti pomirenju u regionu i jačanju međudržavnih odnosa Srbije i Hrvatske.
Peticiju i predlog Rezolucije predstavnici udruženja ranije su predali predsedniku Srbije Borisu Tadiću i krajem februara predsednici Skupštine Srbije Slavici Đukić-Dejanović i šefovima svih poslaničkih grupa, ali, kako su rekli, još nisu dobili povratnu informaciju.
Prema rečima Linte, do sada je za njihovu inicijativu razumevanje pokazao jedino šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.
