U Srbiju ne treba ulagati
Vojin Adamović iz Isakova kod Ćuprije, deo svoje devizne ušteđevine uložio je u izgradnju staje i svinjca, jer je želeo da se bavi poljoprivredom. U staji je gajio 16 krava radi mleka, a čuvao je i 12 prasilja da bi prodavao prasad. Međutim, kako u Srbiji možeš da radiš šta hoćeš, ali ne možeš da zaradiš, kako sam kaže, stoku je prodao, a u staji sada odlaže ogrevna drva.
- Možda sam prve godine i zaradio malo, ali već naredne sam bio na gubitku. Prvo sam kiksnuo u jagodinskoj mlekari za 78.000 dinara.
Onda sam mleko počeo da prodajem jednoj mlekari u Ribaru, u kojoj su mi ostali dužni 48.000 dinara. Imao sam i 12 prasilja sa 80 prasadi. Na svakom sam izgubio po 480 dinara. Tada sam se naljutio i sve prodao.
Kada sam izračunao da oni treba da pojedu šest kilograma kukuruza da bi se ugojili kilogram i kada tome dodam platu za radnika, zapitao sam se zbog čega bih svoju deviznu penziju ulagao da bih bio na gubitku - ogorčen je Vojin.
On kaže da bi poljoprivreda u Srbiji mogla da opstane samo ako bi država dala stabilnu cenu koja bi važila bar tri godine. A, ona ne samo što to ne omogućuje već neprestano podiže cene nafte i đubriva.
- Šta poljoprivredniku znači što je pšenica 24 dinara, kad je đubrivo 2.400, a litar nafte 120 dinara. Pretprošle godine sam izračunao da mi je za obradu hektara žita potrebno 540 evra, dok sam kilogram žita mogao da prodam za 10 dinara. Znači, za svaki hektar iz džepa je trebalo da dam 100 evra. Zašto bih to radio - pita se Vojin.
Vojin je u Ahen, u Nemačkoj, otišao 1969. godine. Narednih 14 godina radio je kao drvoseča. Po čitav dan je, kaže, morao da drži motornu testeru, ali je zarađivao po učinku, pa je dnevno mogao da zaradi i po 200 ondašnjih maraka. Potom se zaposlio u jednoj betonjerki, odakle je 1990. godine otišao u invalidsku penziju sa 46 godina starosti.
- Nisam se vratio u zavičaj, jer mi se ovde mnogo šta ne dopada. Dođem povremeno da obiđem rođake i prijatelje i vratim se u Nemačku. Zahvaljujući radu u toj zemlji stekao sam kuću, staje, garaže i sve priključne mašine. Da sam ostao u Isakovu ništa ne bih imao - kaže Vojin za "Vesti".
U Nemačkoj su njegov sin Ilija sa suprugom Biljanom i sinovima Nikolom, Acom i Lazarom, kao i ćerka Ružica sa Maricom i Milenom. Vojin ne veruje da će njegovi potomci da se vrate u zavičaj a, kaže, ne vidi ni razlog.
Podigli crkvu
Iako od 200 kuća u Isakovu samo desetak porodica nije u inostranstvu, ovo selo do pre tri godine nije imalo crkvu. Vojin je jedan od inicijatora izgradnje crkve Svete Petke, započete pre tri godine i blagajnik Crkvenog odbora. Meštani su do sada sakupili više od 100.000 švajcarskih franaka, ali je potrebno još novca da se oslika i uradi ikonostas. Vojin je priložio 800 evra, a daće i drvo za ikonostas.
|