I Srbija gradi svemirski brod

Do leta 2012. godine u novoj zgradi Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, kako je najavljeno, biće izgrađen nacionalni centar za matične ćelije, jedini u jugoistočnoj Evropi. Za projekat kojim će Srbija preskočiti decenije i koji će omogućiti primenu matičnih ćelija u lečenju brojnih neurodegeneratitivnih i autoimunih bolesti najzaslužniji je dr Miodrag Stojković, genetičar svetskog ugleda.

Miodrag Stojković

Prvi evropski naučnik koji je klonirao ljudski embrion pre tri godine u rodnom Leskovcu otvorio je i specijalnu bolnicu za vantelesnu oplodnju kroz koju je do danas prošlo više od 2.800 parova.
 

Verujete li da će biti ispoštovan rok izgradnje?

- Najviše me plaše građevinski radovi jer me je to naučilo iskustvo sa majstorima koji su pravili bolnicu i moju kuću u Leskovcu. Hvata me panika od toga jer je u pitanju specifična ustanova, sa specijalnim laboratorijama, takozvanim belim sobama gde se radi sa najosetljivijim materijalom - ćelijama. Očekujem da će centar biti gotov 2012. Sve kasnije od tog roka bilo bi razočaranje. Uostalom, centar je svrstan na listu nacionalnog prioriteta.
 

U ime države protokol o izgradnji potpisao je ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić.

- I pre nego što sam se vratio u Srbiju ministar Đelić me je pitao koliko novca je potrebno za takvu instituciju. Rekao sam - devet miliona evra. Njegovo ministarstvo je obezbedilo polovinu para za zgradu i opremu. Ostatak se odnosi na materijal, ljude i projekte. Bez toga ne može. To bi bilo kao da vam neko pokloni ferari, a nemate novca za gorivo. Onda će ferari ostati u garaži.
 

Šta može da omete nastanak i razvoj centra u Kragujevcu?

- Imam veru da smo pametna nacija. Bila bi velika glupost da tako nešto ne uradimo i da od golog vazduha ne napravimo mali svemirski brod kad već imamo ljude, pare, volju, snagu i novac. Treba da se zna da će u kragujevačkom centru moći da se deponuju matične ćelije i to upola jeftinije nego u evropskim centrima. Roditelji sada plaćaju oko 1.800 evra za 20 godina čuvanja matičnih ćelija uzetih iz pupčanika posle porođaja u Belgiji, Švajcarskoj i Grčkoj.
 

Koliko je i kome značajan ovaj projekat?

- Osnivanje centra za biologiju i primenu matičnih celija u Kragujevcu podržali su neki od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti regenerativne medicine. Okupićemo 25 uglednih stručnjaka u užim oblastima. Ali, osim naučnih projekata, to je izuzetno korisno za kragujevačke, odnosno srpske studente koji će iz prve ruke učiti. U oktobru u Kragujevcu organizujemo kongres o matičnim ćelijama i proglasićemo mladog naučnika godine. Mislimo da su drugi bolji i pametniji, a to nije tačno. Znamo mi da osvajamo i prva mesta. Još patimo od nepoverenja u sebe i ne verujemo da možemo ono što drugi mogu.
 

Šta, u stvari, naučnici rade u laboratorijama za matične ćelije?

- Rečeno jezikom običnog naroda, zadatak nam je da otkrijemo zašto jedna matična ćelija nije odlučila da bude nervna ćelija. Naš zadatak je da je nateramo da ona to ipak postane i tako dođemo do lekova za najteže neurodegenerativne bolesti kao što su povrede kičmene moždine.
 

Sa suprugom Petrom, koja je embriolog, vodite bolnicu za lečenje steriliteta i vantelesnu oplodnju u Leskovcu. Kakvi su rezultati?

- Bucmasti obraščići i to prelepi! Ma, to ne mogu da vam opišem. Rođeno je 250 dečaka i devojčica koje su njihovi roditelji nestrpljivo godinama očekivali. Kroz bolnicu je prošlo 2.800 parova, a nešto više od 1.000 je bilo na veštačkoj oplodnji. Dešavale su nam se lude situacije, pozivi očeva iz porodilišta kada su jedva govorili od suza radosnica. Onda dovedu bebu i kažu: "Sine, ovde si rođen!", iako je beba došla na svet, recimo, u porodilištu u Nišu, Beogradu, Parizu. Fotografije beba stižu iz celog sveta, kačimo ih na pano, to su najlepše razglednice.
 

Daju li deci ime po vama?

- Mnogo devojčica je dobilo ime po mojoj ženi Petri. Ona je popularnija od mene. Nije u modi danas ime Miodrag, ali ne ljutim se i nisam ljubomoran. Novi ljudski život je moja lična radost, a svoj posao smatram privilegijom. Neka su živa i zdrava, pa neka iz nazovu kako hoće.
 

Tradicionalno poslovični Evropljani, sa kojima ste proveli mnogo godina, uvek imaju plan B. Imate li ga i vi?

- Ako me pitate da li se kajem što sam se vratio u Srbiju, odgovor je - ne! Ako ovde nešto krivo krene, Petra i ja u svakom trenutku možemo da nađemo posao bilo gde u svetu. Moj plan B je bio da se vratim u svoju zemlju i ostavim joj nešto vredno. To sam sebi obećao kada sam 1991. godine odlazio. Volim da živim u Leskovcu, volim da dođem u Kragujevac gde me ćekaju moji studenti. Slušam kako ljudi pričaju naš jezik, piju kafu u baštama, druže se, uživam u tome.
 

Šta vas je najviše razočaralo u Srbiji?

- Ljudi žive u siromaštvu! To vidim kroz svoj posao. Dolaze parovi koji godinama štede za samo jedan tretman veštačke oplodnje. On košta izmedu 2.000 i 3. 000 evra. Uporedite to sa prosečnom platom. Ponekad prodaju sve što imaju - zemlju, automobile, godinama ne idu na odmor da bi dobili dete. S druge strane, mnogi odlažu potomstvo jer nemaju šta da deci da pruže, a onda im otkuca biološki sat. Srbija je i žena u Zrenjaninu koja nije imala da plati struju, pa je na kraju palila sveću i izgorela u požaru u svojoj kući. Nažalost, još smo u tranziciji.