Govor mržnje i u parlamentu
Nedavno iskazani govor mržnje u rijaliti programu Farma, doživeo je svojevrsni nastavak u srpskom parlamentu, gde je lider Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović povezao države "crnog kontinenta" sa kanibalizmom i izazvao oštar demarš afričkih i arapskih država. Začudo, ne i domaćih institucija i javnosti.
Umesto Jovanovića, koji je ponudio samo pojašnjenje da nije mislio na narode već na diktatore, izvinio se šef diplomatije Vuk Jeremić, a usledilo je verbalno prepucavanje dvojice srpskih političara.
Lider LDP je optužio Vuka Jeremića da je politički zaštitnik diktatora i nedemokratskih režima, a ministar ga okitio rasizmom, govorom mržnje i ekstremizmom. Incident je naišao na iznenađujuće opšti muk u Srbiji i nametnuo pitanje jesu li samo reči i dela političara zaštićena svake, pa i moralne osude.
Reaguju samo na signal
|
Stručnjak za medije Cvijetin Milivojević, uz ocenu da se definicija govora mržnje u Srbiji previše slobodno tumači, ukazuje da taj trend prati i izvlačenje nekih rečenica iz konteksta.
- U rijalitiju je to bio nezgrapni govor dve osobe s manjkom obrazovanja koji je doživeo osudu javnosti, a sa druge strane imamo priču političara koji se predstavljaju kao demokrate i na osnovu toga apriori nose epitet bezgrešnih. Mislim da je kao i Miloš Bojanić i Čedomir Jovanović imao jezik brži od pameti, ali i ako se zaleteo, logično je da nevladin sektor, koji je išao u hajku protiv pevača, bar principijelno digne glas i u slučaju političara - smatra Milivojević.
Ponašanje vlasti i javnosti, prema rečima predsednice Udruženja novinara Srbije Ljiljane Smajlović pokazuje opštu slabost srpskog društva koje ima dvostruke aršine prema ovakvim slučajevima.
- LDP i Jovanović se predstavljaju kao liberali i evropejci, a onda ovim istupom i podrškom antievropskom Zakonu o informisanju pokazuju nedoslednost u uverenjima - ukazuje ona i dodaje da su nedosledni i borci za ljudska prava koji sada ćute, jer se politički slažu sa Jovanovićem.
Homen čeka proveru
|