Živi sa 45 gelera u telu!
Nišliji Đorđu Petroviću (47) jedan suvenir prirastao je za srce, i to bukvalno! On već 12 godina živi sa komadićem metala dugačkim dva centimetra i oštrim kao žilet, koji se zaustavio na svega centimetar od srca kada je na Kosovu uz mnogo sreće preživeo bombardovanje kasetnim bombama. To nije jedini ratni suvenir koji je poneo sa sobom, tačnije u sebi. Petrović u telu ima još 44 gelera!
Neugodne suvenire zaradio je 4. aprila 1999. godine na položaju Volujak kod Kline, najmanji imaju tek milimetar, a najveći, onaj pored srca, čak dva centimetra. Geleri mu, srećom, nisu oštetili vitalne organe, ali lekari su ga upozorili da ih je nemoguće odstraniti iz organizma bez velikog rizika i trajnih posledica po zdravlje, pa se Petrović navikao na svakodnevni bol i s tim živi.
- Geleri su ušli u telo s leve strane i nalaze se celom dužinom do kičmenog stuba. Dva su iznad butne kosti, jedan do butne kosti, dva su ostala u ramenu, u tricepsu leve ruke ih je 14... Srećom, nisu probili trbušnu i plućnu maramicu, a jedan, dugačak dva centimetra, zaustavio se na centimetar od srca... Svaka promena vremena mi izaziva jak bol. To je osećaj kao kada se opečeš na žar, samo što se oseća od unutra ka spolja. Nikakav analgetik ne pomaže. Zato mi nije bitno kakvo je vreme, bitno mi se samo da je stabilno - priča Petrović.
Dan ranjavanja, kada su na mestu poginula trojica drugova iz čete, a nekoliko ih je teško ranjeno, slavi kao drugi rođendan. Nad glavama su im se tada otvorila dva kontejnera prepuna "žutih ubica“.
- U podne sam čuo da su iznad nas počele da se otvaraju i pucaju kasetne bombe i odmah sam "školski“ zalegao u stranu. Uvek sam se pridržavao pravila koje mi je savetovao moj drug, inače oficir MUP-a, da u ratu nikako ne skidam šlem, šta god da radim. To me je i spaslo jer je šlem bio put sitnih gelera. Kada su me pogodili geleri, osetio sam kao mnoštvo uboda pčela po telu. Ukupno sam u telu imao 48 gelera, ali su tri izašla sama prilikom gnojenja rane, dok su ostali još u mom telu. Kraj mene, na 10 centimetara, ostala je jedna neeksplodirana kasetna bomba. Da je pukla, ne bih preživeo - priča Petrović.
On je na lečenju proveo 50 dana, ali su mu svi lekari sa kojima je razgovarao rekli isto - svaki pokušaj vađenja gelera iz organizma nosi veliki rizik od oštećenja nerava. Nije imao kud nego da nastavi da živi sa komadićima metala u sebi, što ponekad izaziva i komične situacije jer ume da "izludi“ detektor metala kada prođe kroz njega.
