Srbiju napustilo 10 hiljada naučnika

Srbija je zemlja iz koje je otišao veliki broj naučnika, više od 10.000 ljudi širom sveta, od čega najviše u SAD, te je neophodno da država preduzme mere za ublažavanje odlaska, kaže profesor Vladimir Grečić.

Većina mladih po završetku školovanja želi da napusti zemlju

 

Kategorija “odliv mozgova” izračunava se po dva osnova - da li država preduzima mere za povratak iseljenih i da li ima mere za ublažavanje tog kompleksnog pitanja, što znači da je Srbija poprilično zakazala po oba osnova, rekao je Grečić.

Podaci Svetskog ekonomskog foruma govore da je, od 139 zemalja, Srbija na 136. i od zemalja iz našeg okruženja jedino je slabije plasirana Bosna i Hercegovina.
 

Grečić upozorava da i razvijene zemlje, poput Velike Britanije i Nemačke, imaju “odliv mozgova”, ali imaju i priliv i navodi da su naši stručnjaci iz elektrotehnike, računarskih nauka, fizike među najtraženijim na svetskom tržištu.
 

Od 1991. do 2000. godine samo u prekookeanske zemlje emigrirala je 81.981 osoba, a od 2001. do 2009. godine - 60.320, i najviše privlače SAD, ne samo zbog plate, nego i zbog uslova za rad i napretka u karijeri.
 

Što se evropskih zemalja tiče, poslednjih godina Velika Britanija privlači naučnike i gotovo na svim britanskim univerzitetima mogu se naći ljudi iz naše zemlje koji tamo zauzimaju profesorska mesta.
 

Profesor Grečić, saradnik Insitutua za međunarodnu politiku i privredu, smatra da država mora da preduzima niz mera za ublažavanje odlaska, da stvori bolje uslove za rad, zapošljavanje.
 

“Dobro je što je Ministarstvo nauke (koje je nakon rekonstrukcije vlade pridruženo Ministarstvu prosvete) predvidelo, nakon donošenja strategije o naučno-tehnološkom razvoju do 2015. godine, da u naše naučne programe treba više da se uključuju naši ljudi iz dijaspore”, rekao je Grečić.
 

On je podsetio da se na program istraživačkog rada prijavilo više od 1.000 ljudi, od kojih oko 250 naših ljudi iz dijaspore.
 

Da bi se smanjio “odliv mozgova” država mora da omogući veću stopu ekonomskog rasta, za šta su potrebne investicije, i otvaranje novih radnih mesta. On je naveo i podatak da je od 1997. do 2002. godine samo na američkim univerzitetima gotovo 500 naših ljudi steklo doktorske titule, što je, kako je rekao, dobro, ali je loše to što se mali broj njih vratio u Srbiju - tek oko 12 odsto.
 

Prema anketi Studentske unije Srbije, 27,7 odsto studenata planira da zauvek napusti Srbiju, 22,1 procenat ima želju da završi master ili doktorske studije i da se potom vrati u zemlju, 15,3 odsto nikada ne bi napustilo Srbiju, a 34,9 odsto ne zna ili ne razmišlja o tome.