Ne dam Javor da izbrišu
Za svojih sedam i po decenija života bio je Desimir Vukosavljević: akcijaš, omladinski aktivista, delegat u Skupštini opštine Novi Pazar, šef mesne kancelarije u Rajetićima, odbornik, kandidat za poslanika.... Borio sa bar pet decenija za spas Rogozne, za zaustavljanje seoba, za bolji život, za povratak odseljenih.... Nema vrata na koja nije kucao, od Novog Pazara do Beograda, bio je i kod Stanka Radmilovića, Dušana Mihajlovića, Slobodana Miloševića, Zorana Đinđića.... Niša nije pomoglo.
Rogozna je danas prazna, čak 75 odsto stanovništva "moralo je da ode", pust je i Desimirov Javor, gde je on je jedini stanovnik i gde je nekada živelo 350 duša, a nastavu u školi pohađalo je više od stotinu đaka.
Neka druga sela, poput Smilovog Laza, Lukovog Dola, Jablanice, Zlatara, Zlatišta, Drajinovića, Junaka i Medenovca, već su ostala bez stanovnika i "izbrisana sa spiska živih", Javor još opstaju samo zahvaljujući Desku.
Zvala su me deca u Kragujevac, mogao sam još davno da se pokupim i da i moj Javor "izbrišemo" sa "karte živih".
Nisam hteo da odem, ostaću ovde dok god budem mogao, dok me noge i snaga drže, kad padnem, kad me pozovu na onaj svet neće više biti ni mene ni mog Javora, a ja se bojim, kakvu vlast imamo, ni moje Rogozne, a ko zna: ni Raške oblasti - priča sa setom Vukosavljević i naglašava da mu je najteže zimi kad ne može da ode do komšija iz obližnjih sela, niti komšije mogu do njega.
Mislio sam da nas Tito namerno tera i da ništa neće da učini za Rogoznu, potom je došao Milošević, učinilo mi se da nas razume, slao je ovamo Mihalja Kertesa, nešto i započeo, ali na kraju ništa nije uradio.
Obećavali su i ovi iz DOS-a, poneti tim obećanjima glasali smo za Rasima Ljajića, ali se ponovo ništa nije promenilo, kao da se i sam bog zaverio protiv Rogozne - ističe Vukosavljević.
Preci bili pametniji
Na mnogim lokalitetima još stoje ostaci tih improvizovanih rudnika i topionica, a sela na Rogozni još nose nazive poput Zlatara, Zlatišta, Zlatoroga, Zlatnog kamena, Zlatnog Laza, Zlatarevine.... |
Poput drugih preostalih žitelja Rogozne, i Desimir Vukosavljević se silno obradovao kada su na planini otkrivene ogromne rezerve: bakra, srebra i zlata i kada je, vrhom planine, počela izgradnja asfaltnog puta Zubin Potok - Novi Pazar.
Kad sam ovde video strance da traže rudu, mislio sam: "Evo, dođe i naših pet minut, ako neće zbog nas, država će nešto učiniti zbog sebe, jer iz svake tone bakarnog koncentrata može da se izvuče šest grama čistog zlata, a rude i koncentrata na milione tona".
Ponovo sam se prevario, ima zlata na tone, ali to ovu državu apsolutno ne zanima - neće da kopa blago, a ne da ni strancima da oni to rade, u isto vreme država se do grla zadužuje kod istih tih stranaca. Stala je i izgradnja puta, kažu, nema para, pa propada i dobar deo trase već pripremljen za asfaltiranje, tuga jedna - priča Vukosavljević.
Ko zna: možda su naumili da gumicom izbrišu celu Rogoznu koja pokriva ogroman prostor na tromeđi opština Novi Pazar, Zubin Potok i Kosovska Miitrovica i Srbiju svedu samo na Beogradi Beogradski pašaluk.
Da je ovdašnje bogatstvo Japancima, hranili bi, što poljoprivredom, što od zlatom, bar jedno od ona njihova četiri velika ostrva - poručuje Vukosavljević i ipak ne gubi nadu u bolje dane.
