Kraljice pršute traže mladoženje
Na nedavno održanoj Pršutijadi u podzlatiborskom selu Mačkat dogodio se jedan sasvim neobičan susret koji je na prvi pogled iznenadio mnoge prisutne.
Nekoliko minuta pre nego što je otvorio ovu tradicionalnu manifestaciju, direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoran Mićović zadržao se u kraćem službenom razgovoru sa 15-godišnjom devojčicom Ivanom Stojanović iz Mačkata.
- Čuo sam da vas četiri sestre iz ovog sela proizvodite suhomesnate proizvode, prodajete, a uz sve to i dobri ste đaci... Pa, to je malo neobično, kako se snalazite? - pitao je Mićović.
- Za sada je sve super. Znate, gospodine, već razmišljamo o proširenju kapaciteta, jer potražnja za našim proizvodima je dosta veća od ponude. Ali, ima tu problema, krediti nisu povoljni, pa ćemo videti šta dalje - odgovorila je crnokosa lepojka ispod Zlatibora.
- Ne mogu da verujem da ove četiri devojčice sve ovo rade. Pa njima treba dati najveću srpsku nagradu! - otelo se Mićoviću uz priznanje da su pršuta i kobasica Stojanovića odličnog kvaliteta.
Finansije i kobasice
Ružica Stojanović, 20-godišnja studentkinja druge godine ekonomije, njena rođena, tri godine starija sestra Ana Stojanović, veterinar i njihove sestre od strica Ivana, učenica prve godine Medicinske škole i 13-godišnja Marija, učenica sedmog razreda osnovne škole žive u velikoj porodičnoj kući u Mačkatu i rade isto ono što su radili njihovi pradedovi, dedovi i što im danas rade očevi - bave se skoro samostalno proizvodnjom i prodajom suhomesnatih specijaliteta podzlatiborskog kraja.
- Sve radimo, osim klanja stoke, premda i to nije neki veliki problem - kaže Ružica, inače šef ovog pršutarskog sestrinstva koje je tokom Pršutijade tako dobro funkcionisalo da gotovo nije bilo posetioca koji im nije prišao i pružio ruku u znak podrške.
A one, nasmejane i raspoložene, uzvraćale su osmehom i punim poslužavnikom.
- Cure, šta će biti ako se jednog dana udate i odete negde u grad? - upitao je Ružicu neko od posetilaca.
- Ne! - odmah je uzvratila Ivana.
- Mi ćemo se oženiti! Dovešćemo momke našim kućama i uključiti ih u posao!
Iza tezge je sve zapraštalo od smeha i aplauza.
- U to ime valjalo bi i da natočimo gostima po jednu našu domaću rakiju! - predložila je Ana, a Marija je istog časa dohvatila flašu i čašice.
Četiri sestre ispod Zlatibora su, priča se nadaleko i naširoko, najbolja poslovna ekipa u brdima i dolovima gde je rođena čuvena užička pršuta. Sve se tu zna - ko kad ustaje, ko skida pršute iz sušare, ko razvozi robu, ko vodi finansije, ko pravi kobasice...
- Nekome će ovo možda zvučati smešno, ali mi uživamo u ovom poslu. Naravno, pomažu nam i roditelji, oni vuku najvažnije poslovne poteze, ali mi sve to uspešno ostvarujemo - priča Ana.
Pre nekoliko meseci Ružica je zvanično registrovala sestrinsku firmu Stojanović plus, uvela HASAP standarde, nabavila nekoliko novih vozila, zaposlila još nekoliko radnika...
Skuteri čekaju proleće
Četiri mlade sestre odrasle su u porodicama dvojice braće, u kući punoj sloge vrednih ruku i tradicija. Ružica je bila najbolji đak u osnovnoj školi, a danas je jedan od najboljih studenata ekonomije u Užicu.
Sa nepunih sedam godina pomagala je dedi da kači i skida pršute iz sušare, sa 13 godina već je obrađivala meso, sa 15 godina je išla sa ocem u Prijepolje i prodavala suhomesnate specijalitete, a danas zna i poslednju tajnu ovog posla. Ume, veli, i da se cenka na stočnim pijacama i odmah raskrinka neozbiljne kupce...
- Radim veoma ozbiljan posao koji ima mnogo zamki. Zbog toga svemu prilazim na krajnje profesionalan način, ništa ne prepuštam slučaju, ništa ne improvizujem... U tome mi veoma mnogo pomažu sestre. Jesmo mi mlade, ali kad se rodite u porodicama koje ovo decenijama rade, kad odrastete uz miris dimljenog mesa i toplu reč dede, babe, oca i majke, sve vam to nekako uđe pod kožu i tu je kraj - priča Ružica.
Ustaju u četiri
|
Njena sestra Ana nastavlja:
- Radimo dosta, ali, zašto da krijemo, i zarađujemo dosta. Lično, nikad ne bih menjala ovaj posao za bilo koji posao u gradu.
A kad završe sve poslove, četiri sestre skoknu malo do Zlatibora ili se dohvate ''Fejsbuka'' ili krenu negde po novu garderobu, nove mobilne... Posle, kad prođu snegovi, iz garaža isteraju skutere...
- A to, što smo rekle da ćemo se oženiti, stvarno tako i mislimo. Pa, momci, ko hoće da radi, a uz to je obrazovan, duhovit, lep, neka zna da ima šansi da se uda u Mačkat! - kroz smeh će Ružica.
- Obaveštenje važi i za Nemačku, Ameriku, Australiju - dodaje Ana.
- Ej, cure, biće ovde redova! - prasnuše u smeh sve četiri. Ove lepojke iz Mačkata nisu osvojile zvanične nagrade na Pršutijadi, ali jesu onu nezvaničnu. Postale su kraljice pršute.
Šta fali seljanki?
|
