Diploma na pijačnoj tezgi
Zlatiborskom bistrinom, talentom za raznorazne mudrolije i radnim navikama stečenim u srpskoj domaćinskoj kući, Ružica Stojanović je osnovnu školu završila sa Vukovom diplomom. I kroz srednju školu se prošetala sa odličnim uspehom da bi uporedo studirajući i za pijačnom tezgom prodajući pršutu, kobasicu, duvan-čvarke i slaninu kao redovan student u roku je završila Fakultet poslovne ekonomije na Megatrendu.
Ova dvadesettrogodišnja devojka iz Mačkata je primer kako je u zemlji koju je uništila privatizacija (tranzicija je blag i zamagljen termin za propast ekonomske snage države) moguće raditi i boriti se.
- Ustajala sam u pet sati, već sat kasnije sam putujući iz Mačkata, koji je od Užica udaljen 15 kilometara, bila sam na užičkoj pijaci. Prodavala sam suhomesnate proizvode koji se već oko četiri decenije proizvode u mom porodičnom domaćinstvu i kad mi je vreme dozvoljavalo spremala sam ispite za tezgom.
Čvarci i kobasicaU selu Mačkat na Zlatiboru, koje je poznato po suhomesnatim proizvodima, osim goveđe i svinjske pršute prave se užička kobasica, slanina, čvarci, kavurma, kao i stelja - pršuta od ovčijeg mesa intenzivnog ukusa i mirisa. |
- Ljubaznošću i kvalitetom naših proizvoda obezbedila sam dobru prodaju i pristojan život. Sad sam diplomirala, ali u mom životu se ništa značajno neće promeniti. Prepodne ću biti za pijačnom tezgom, a popodne ću prerađivati meso, biti u klanici, na njivi, raditi na svim poslovima kojih uvek ima u seoskom domaćinstvu - priča smireno Ružica kao da je na ispitu koji će rutinski položiti.
Proizvodnja užičkih specijaliteta u domaćinstvu braće Ilije i Branka Stojanovića nije kao u vremenu kada je Ružica sa dedom solila i sušila pršutu. Radi se po Hasapu, standardizovanom sistemu za spremanje i čuvanje hrane, vode se i poslovne knjige, potrebno je na tržištu sa smanjenom kupovnom moći naći put do kupca. Prošle godine na Pršutijadi u Mačkatu njihova svinjska pršuta ocenjena je najboljom ocenom, sve zahvaljujući radu od jutra do sutra.
- Svi u porodici radimo ne štedeći sebe. Moja setra Ana je zaposlena u špediciji, a u popodnevnim satima je i ona u pogonu. Moj otac Branko sa rođakom od strica je subotom na pijaci u Prijepolju. Mora se raditi bez predaha, jer posao ne sme da čeka.
- Prodaja je oko Nove godine bila dobra, sada je mali zastoj, jer se narod poprilično istrošio. S druge strane, mi moramo voditi računa o troškovima proizvodnje, svaki trošak mora biti pod kontrolom, jedino tako možemo biti konkurentni i ostvariti profit - objašnjava Ružica, diplomirani ekonomista bez dana radnog staža u struci.
Porodica je temelj svih vrednosti i napretka kome svi u domaćinstvu Stojanovića teže. Ružica je diplomirala sa desetkom na temu o proizvodnji organske hrane. Na studijama je imala prosečnu ocenu 8,5 i obaveze na fakultetu su završene pa će moći da se prepusti poslu koji voli i obavlja još od malih nogu. Do kada? To ne znaju ni oni koji vode Srbiju, a na Stojanovićima je da i dalje vredno rade.
