Titova večna kuća dobija novo ruho
Kuća cveća, večni dom predsednika Jugoslavije Josipa Broza, već ovog proleća će dobiti potpuno novo ruho. Jedino što se neće promeniti je maršalov grob, ali će sve oko njega ubuduće biti drugačije, kako bi se posetiocima - kojih je u poslednje tri decenije bilo više od 20 miliona, predstavio Titov život, a ne samo mermerna ploča ispod koje počiva i štafete koje je dobijao.
Večni dom Josipa Broza čeka na rekonstrukcijuPrvo veliko "renoviranje“ nekadašnje staklene bašte, pretvorene u mauzolej 1982. godine, samo je jedan deo nove koncepcije Muzeja istorije Jugoslavije, u čijem se sklopu nalazi. Ali i - prvi koji dolazi na red.
Kako kaže istoričar Predrag Marković, koji se već dve godine, zajedno sa svojim kolegama iz država bivše Jugoslavije, bavi promenama u postavci ustanove u Botićevoj ulici na Dedinju, Kuća cveća već u narednih nekoliko meseci dobiće potpuno nov, svež izgled, mada detalji nisu potpuno utanačeni.
"Između ostalog, čitav Titov život će biti predstavljen hronološki, kako bi svi oni koji dolaze na njegov grob mogli pobliže da se upoznaju sa njim i njegovim delom", objašnjava Marković.
- Novi koncept će iznenaditi mnoge, jer je neobičan, ali je i veoma moderan.
Na red će, posle mauzoleja, doći i ostale celine Muzeja istorije Jugoslavije. Kako su
"Novosti“ već pisale, on će ubuduće više biti okrenut stvaranju, trajanju i raspadu SFRJ, i tako opravdati svoj naziv.
Zasad se ne zna kada će promene zaživeti, ali naš sagovornik kaže da će postavke u Muzeju najverovatnije biti organizovane po određenim celinama.
Na novom konceptu već dve godine radi grupa eksperata - iz Srbije, Hrvatske, BiH, pa i "pravog“ inostranstva - ali i studenti i obični posetioci Muzeja.
Kako, ipak, "pomiriti“ sve republike SFRJ, kada bivšu zemlju niko ko je u njoj odrastao ne doživljava jednako? Ima li i među stručnjacima - istoričarima posebno - sporova i teških reči?
- Održano je već nekoliko skupova i ni na jednom nije bilo nikakvih ideoloških sukoba, niti su se vodile političke rasprave - uzvraća Predrag Marković. - Zaista se razgovaralo samo o tome kako da na najbolji način, na tom malom prostoru, predstavimo istoriju zajedničke zemlje.
Na poslednjoj "rundi“ pregovora bio je i hrvatski istoričar Hrvoje Klasić. I on se slaže da Muzej ne treba da ulazi ni u oživljavanje ni u raspetljavanje događaja iz devedesetih godina prošlog veka.
