Četnici pljačkali seljake
Kuća 91-godišnjeg Gvozdena Damnjanovića i njegove pet godina mlađe žene Raše, poslednji je "živi" dom na Ravnoj gori. Ugledni domaćin jedan je od poslednjih svedoka dešavanja u ovom kraju tokom Drugog svetskog rata.
Četnici ravnogorci nisu mu ostali u lepom sećanju, ali kaže da su ipak imali više poštovanja prema meštanima od onih koji su pod istom zastavom počeli da se okupljaju 90-ih godina prošlog veka.
- Nekoliko puta su mi palili seno, sekli šumu, bombe i oružje možeš naći svuda, pijani šenluče i balave danima po planini, prete... Prošle godine sam se prepao kad sam prisustvovao nekakvom skupu gde su ravnogorci iz mnogih gradova Srbije odlučivali o formiranju nekakve tajne Vlade Srbije. Tada sam se baš posvađao sa njima i od tada ih nisam više video - ističe Gvozden Damnjanović, poslednji među žiteljima Ravne gore, koji je imao priliku da se rukuje sa Dražom Mihalovićem.
Ravna Gora je u to vreme, priča Gvozden, osim za četnike bila utočište i za komuniste koje je predvodio predratni đeneral Vojske Kraljevine Jugoslavije Ljubo Novaković.
- Kada je Draža izašao na Ravnu goru bio je gotovo svakodnevno u našoj kući jer je odranije poznavao mog oca Živana, čuvenog komitu iz prethodnih ratova. Otac je bio i u austrougarskom logoru u Mađarskoj gde je upoznao ruske boljševike, što je bilo presudno za njegovo političko opredeljenje koje je preneo i na mene i na moju braću Predraga, Nenada, Dragića i Milana. U našu kuću Draža je prvi put došao u pratnji 18 oficira, a zatim je uvek dolazio sam i satima nasamo razgovarao sa Živanom.
Ostala je tajna o čemu su razgovarali, ali su se ponekad iz sobe čule žučne reči.
- Jednom prilikom Draža me je pitao da li bih krenuo sa njim što sam odbio. Moju odluku je prihvatio i nikad me više nije nagovarao da priđem četnicima koje ne smatram borcima za srpstvo. Tu je bio okupljen ljudski talog, a među najgorima su bili Nikola Kalabić, Gojko Ajvaz, Krsto Kljaić i neki major Palošević. To ne mogu reći o Zvonku Vučkoviću, iako se o njemu svašta i govorilo i pisalo. Kalabića sam viđao mnogo puta i nikada treznog. Na Ravnoj gori Kalabića niko od četnika nije voleo, Draža ponajmanje. Ništa drugačiji nije bio ni Krsto Kljaić, koji je pijan maltretirao žene iz okolnih sela. Draža je naredio da se Kljaić strelja, naredbu je trebalo da izvrši Zvonko, ali je to izbegao jer su bili drugovi. To su učinili neki drugi četnici. Video sam kad su četnici preko Ravne gore sproveli 70 partizana koji su kasnije streljani u Valjevu. Kljaić ih je zarobio u bolnici u Gornjem Milanovcu. Ta kolona vezanih partizana je nakratko bila smeštena u našoj kolibi i video sam da su bili izmučeni i krvavi - tvrdi Damnjanović.
Priča da je u kući Vojina Damnjanovića bila smeštena Anka, majka Zvonka Vučkovića.
- Bio sam u toj kući kada se Zvonko požalio majci: "Bolje da sam noćas poginuo nego što sam doživeo da Srbi udare na Srbe". To je rekao posle prvog napada četnika na partizane u selu Planinica, kojim je Draža lično komandovao. Tada je ubijeno nekoliko zarobljenih partizana.
Vučković se po mnogo čemu razlikovao od drugih četnika od kojih čovek nije mogao da prođe putem a da ne bude prebijen i opljačkan, ali sigurno znam da to nikada nije bila naredba Draže Mihailovića...
Kćerka držala Draži predavanje
|
