Đinđićeva vlada - 10 godina kasnije
Decenija od formiranja prve demokratske Vlade Srbije posle petooktobarskih promena 2000, pod vođstvom premijera Zorana Đinđića, navršava se danas, a njegovi tadašnji saradnici ističu da je Đinđićeva vlada započela korenite reforme, praćene velikim očekivanjima i nadama građana, prenose beogradski mediji.
Vlada Srbije, čiji je premijer bio Đinđić, formirana je 25. januara 2001. godine, a imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara. U ekspozeu, predstavljenom poslanicima, Đinđić je tada rekao da je Srbija posle 5. oktobra "ponovo uzela sudbinu u svoje ruke" i da je njegova vlada "dobila mandat za promene od naroda na ulicama Srbije".
Taj proces je, međutim, naglo prekinut 23. marta 2003. godine, atentatom na premijera Đinđića, izjavili su njegovi saradnici Zoran Živković i Žarko Korać.
Kako navode beogradski mediji, u izjavama povodom decenije od formiranja prve demokratske vlade, Živković i Korać su se složili da je na ostvarivanju proklamovanih ciljeva Đinđićev kabinet radio ozbiljno, ali da tri godine nisu bile dovoljne da bi se u potpunosti ostvarili.
Nasleđeni problemi
Tadašnji potpredsednici u Đinđićevom kabinetu Korać i Nebojša Čović ukazali su da se prva demokratska vlada nakon oktobarskih promena suočavala sa brojnim problemima nasleđenih iz prethodnog perioda.
Korać je napomenuo da je ta vlada imala izuzetno težak zadatak da potpuno izolovanu zemlju, koja je učestvovala u ratovima, sa uništenom privredom, bez normalne proizvodnje struje, vrati u normalno stanje.
Na tome se, prema njegovim rečima, radilo sa ogromnim entuzijazmom i uz podršku građana, a sve u cilju da bi Srbija postala moderna država.
Korać je istakao da su dve godine bile nedovoljne da se ostvare svi proklamovani ciljevi Đinđićeve vlade, jer je ubistvo premijera zaustavilo reforme.
Danas niko nema Đinđićevu energiju
Današnja generacija političara koja vodi Srbiju nema Đinđićevu energiju i hrabrost, spremni su da prave mnogo kompromisa, a pri tom ne pokazuju želju da se Srbija brže menja, smatra Korać.
Čović je kazao da je svaki od lidera iz 18 stranaka, koliko ih je bilo u prvoj demokratskoj vladi nakon oktobarskih promena, imao viziju kako bi Srbiju unapredio i dodao da je bilo onih koji su za reforme, ali i onih koji to nisu podržavali.
Živković, koji je posle ubistva Đinđića vodio vladu oko godinu dana, naveo je da je formiranje Đinđićeve vlade bilo praćeno i velikim problemima, a da su velika očekivanja bila posledica situacije u kojoj nije bilo normalnog snabdevanja strujom, gorivom, lekovima, zakoni se nisu poštovali, a državne institucije bile u funkciju održavanja lične vlasti Slobodana Miloševića.
“Konsolidovanje neprijatelja reformi“
On je dodao da su u prve dve godine Đinđićeve vlade neka očekivanja građana bila ostvarena, ali da je ostvarivanje reformi posle toga bilo sve teže, budući da su se "razni neprijatelji reformi" i "snage poraženog režima" konsolidovale i počele da spremaju svoju kontrarevoluciju, a demokratski deo opozicije pravio "razne spletke i probleme vladi".
"I organizovani kriminal bio je zajedno sa svim drugim protivnicima reformi, jer je bila započeta borba protiv te vrste kriminala i bilo je jasno da će biti intenzivirana i da postoji jaka rešenost da se sa organizovanim kriminalom završi što pre. Sve to dovelo je do toga da lidera, vizionara i najvećeg izvršioca svih tih reformi ubije velika kriminalna grupa", kazao je Živković.
On je mišljenja da je Srbija, posle Đinđićeve vlade, "ponovo uzaludno trošila vreme" i da je moglo da se učini mnogo više nego što je urađeno.
