Dokazi: Haradinaj kao Mengele!
U izveštaju UNMIK-a iz 2003, koji ekskluzivno objavljuje beogradski “Pres“, navode se svedočenja osmorice Albanaca koji su otimali i ubijali Srbe. Jedan od monstruma kaže da je Haradinaj zabranio da se svete Srbima jer su mu bili potrebni živi zbog trgovine organima - Dik Marti je na osnovu toga napisao sad već širom sveta poznati Izveštaj.
Tužilaštvo u Hagu je još u novembru 2003. godine dobilo svedočenja sedmorice Albanaca, učesnika u trgovini organima otetih Srba na Kosmetu, i jednog Albanca koji je bio zarobljen sa Srbima, u kojima su izneti svi detalji ovih monstruoznih zločina, uključujući i identitet pojedinih žrtava!
Dokument koji su istražitelji UNMIK-a dostavili glavnom istražitelju Patriku Lopez-Terezu sadrži dokaze na osnovu kojih je i izvestilac Dik Marti napisao izveštaj, o kojem je danas vođena rasprava pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope.
U dokumentu iz 2003, čije detalje “Pres“ ekskluzivno objavljuje, navodi se da je iskaze dalo osam svedoka, od kojih je sedmoro aktivno učestvovalo u zločinima. Osmi svedok je Albanac, koji je zajedno sa otetim Srbima bio u zatvoru “zbog saradnje sa srpskim vlastima“. Četiri svedoka su direktno učestvovala u transportu najmanje 90 Srba u zatvore na severu Albanije, a trojica su učestvovala i u prevozu zarobljenika do kuće u kojoj su im vađeni organi (danas poznata kao “žuta kuća“). Dvojica vojnika OVK su priznala da su sahranjivala ostatke Srba, a svedočio je i jedan Albanac, koji je prevozio izvađene organe do aerodroma u Tirani.
Strašna svedočenja
Istraga je utvrdila da je oteto između 100 i 300 Srba i prevezeno na sever Albanije, gde su im vađeni organi, što je sprovođeno uz znanje i učešće visokih funkcionera OVK, kao i doktora sa Kosmeta i iz inostranstva. U dokumentu se navodi da je akcije Albanaca sa Kosmeta podržavala albanska tajna policija.
Dokument do kog je došao “Pres“ neosporno dokazuje i liniju komandovanja koja vodi do lidera OVK Ramuša Haradinaja i njegovog brata Dauta, a jedan od svedoka je potvrdio i da je Haradinaj 1999. godine u pojedinim krajevima zabranio ubijanje Srba iz osvete, da bi imao kome da vadi organe. U dokumentu piše da ništa što je u vezi sa organizovanim kriminalom na jugu Kosmeta ne može da se uradi bez kontrole “pećkog i prizrenskog klana". Svedok koji je često boravio u OVK bazi Tropoja, kojom je od 1998. komandovao Daut Haradinaj, posvedočio je da je svako hapšenje moralo da bude prijavljeno Ramušu Haradinaju.
- Svedok je tamo često boravio i imao kontakte sa Dautom i Ramušom Haradinajem, ali mnogo više sa Dautom. I pre bombardovanja nekolicinu Srba su dovodili kao zarobljenike, ali je većina stigla ubrzo posle bombardovanja. Ramuš i Daut su zahtevali od lokalnih OVK komandanata da se uzdrže od osvetničkih namera još početkom jula 1999. godine. S druge strane, organizovali su kidnapovanje preostalih Srba u oblastima pod njihovom kontrolom i deportovali ih u severnu Albaniju. Nastavilo se sa ubistvima Srba, ali je bilo bolje kontrolisano. Ramuš je izdao striktno naređenje svim komandantima da ga izveste ako uhapse nekog od Srba - piše u izveštaju dostavljenom Haškom tribunalu.
Svedok: Nismo smeli da tučemo SrbeJedan od svedoka je naglasio da im je u Prizrenu rečeno da ne biju zatvorenike. - Prvi put sam čuo tako nešto i iznenadio sam se, pošto smo Srbe ranije uvek tukli i lomili im ruke i noge. Prespavali smo u Prizrenu na mestu gde je bilo dosta prostitutki. Sutradan smo otišli u Albaniju. Stigli smo u Kukeš, gde su nas sačekala dva tamna čoveka, mislim da su Arapi. Nisam siguran koje su nacionalnosti. Onda smo otišli u Burelj, tamo smo prenoćili. Tamo je bilo još Srba, muškaraca i žena. Zatvorenici su smešteni u neko skladište, nisam siguran koliko ih je bilo. Možda desetak. Sutradan smo se odvezli jugozapadno od Burelja, u Fušje-Kruje. Pre nego što smo krenuli, doktor je jednom vojniku dao torbu sa nekim papirima. Na svim putovanjima uvek bi nam davali tašnu ili fasciklu sa papirima. Stigli smo u noć, tamo nas je čekao albanski doktor Đamil, pregledao je zatvorenike i pitao da li su ih tukli - stoji u svedočenju ovog Albanca. |
Put u jednom pravcu
Svedok koji je opisan kao Albanac sa jugozapadnog Kosmeta, koji je služio kao vozač i niži operativac u OVK za vreme rata, ispričao je kako je prevozio otete Srbe na sever Albanije.
- Uključio sam se u transport zatvorenika sredinom avgusta 1999. Zvali su me ljudi iz OVK. Imao sam neku vrstu obaveze da ih poslušam. Poznavao sam puteve u Albaniji pošto sam tamo vozio prostitutke. Moj komandant mi je rekao da pošto znam puteve, ja treba da vozim. Rekli su mi da idem u Krivu Reku. Kada sam stigao, rekli su mi da treba da prevezem neke ljude u Albaniju. Pokupio sam četvoricu Srba. Rečeno nam je da ne razgovaramo sa njima, ali su tokom puta stalno postavljali pitanje gde ih vodimo. Rekli su im da ućute ili će ih prebiti. “Vodimo vas da sečete drva i radite na polju“, rečeno im je - ispričao je detaljno ovaj svedok.
Svedok koji je vozio otete Srbe ispričao je da je ukupno četiri puta išao u “žutu kuću“. Pošto je u tu kuću dovozio i prostitutke, mislio je da se o tome radi, ali se povukao kada shvatio šta se događa.
- Kada sam vršio prvu isporuku u Burelj, mislio sam da ih vode na neka testiranja, da uzimaju uzorke krvi. Ranije sam čuo da uzimaju uzorke krvi od zatvorenika. To me je zbunjivalo? Tek posle trećeg puta sam shvatio šta se događa. Ušao sam u sobu u Burelju da popijem čašu vode. Bilo je čisto i osećao se veoma jak medicinski miris. Podsetilo me je na bolnicu. Tada mi je palo na pamet da je to jedina kuća gde sam dovozio ljude, ali nikog nisam tu pokupio - kaže Albanac.
