Milošević dao ideju o medijskom ratu protiv sebe i Srbije
Iz dnevnika Alistera Kembela, pres sekretar bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, "arhitekte rata" koji je rekao da ne žali zbog bombardovanja SR Jugoslavije: Čitao sam Miloševićev intervju i bilo mi je jasno da je on potpuno opsednut našim medijima. Ja sam postao opsednut medijskim ratom, ali je, jasno, takav bio i Milošević. Izjavio je da je to važnije od bombi i metaka.
22. april 1999, Vašington, razgovor sa Francuzima, Jeljcinom i razmišljanja o Miloševiću
Toni Bler se probudio mnogo odlučniji, ali i veoma ljut. Što se njega tiče, ovo je moralni zadatak. Moralno pitanje. Nije mu se dopalo ono što je sinoć čuo - Klinton je odmeravao "za" i "protiv", a Sendi Berger (savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Bila Klintona) je pokušavao da pretegne "protiv". Medlin Olbrajt (državni sekretar) je želela da joj se omogući prostor da pregovara sa Miloševićem.
Bler je bio veoma zabrinut. Konstantno me pitao gde smo i kuda ovo vodi. Kazao je da se Bil nadao kako će Milošević da "pukne" i da ode, ali kada je Džonatan (Pauel, jedan od savetnika Tonija Blera) pitao kako bismo to mogli da uradimo samo iz vazduha, Berger je samo nešto blebetao!
Tekst za Klarka
Razgovarali smo i o tekstu koji bi se bavio Veslijem Klarkom. Taj tekst objavili bismo u novinama širom sveta, da pokažemo Vesu šta sve možemo da mu pružimo, a da on ne mora ni prst da pomeri. Kazao sam da mi treba i do pedeset ljudi za ovaj posao. |
Toni se stalno vraćao na ono što je smatrao centralnim pitanjem - ako svi generali govore da ne možemo da pobedimo samo iz vazduha, moramo da obratimo pažnju. Da slušamo. "Ako je Bil neodlučan, a ja krenem iz svih oružja da ga ubeđujem, pošto ovo ne može da se uradi bez Amerike, koliki je to rizik za naše odnose?", upitao se on.
Ali, rekao je da želi da ponovo vidi Klintona i da istakne da ne možemo da otaljamo ovo. Osećao je da postoji novo mesto u istoriji za Bila Klintona. Da bi to mesto oduvalo sve ono smeće o njegovom privatnom životu. Ponavljao je da je to moralno pitanje. Bio je baš usplahiren, i iako je na sebi imao samo čarape i gaće, teško je bilo ne shvatiti ga ozbiljno. Mada, sve vreme sam ga opominjao da treba da se obuče.
Američka štampa tvrdi da Klintona ne pritiska samo Bler, već i Žak Širak. Pitao sam to na telefonskoj sednici, tokom koje je Katrin Kolona (portparol Žaka Širaka) rekla da, "nezvanično", premijer Žospen ne može da obezbedi podršku u vladi za kopnenu intervenciju. Izgubio bi Komunističku partiju, ali i ostale, i morao bi da ode.
"Još nismo tamo", rekla je.
Bilo je zanimljivo što je rekla "još", ali i veoma značajno što mi je poslala kopiju Širakovog govora u kojem se obraćao francuskom narodu. Govor je bio veoma jak. "Presljue blairiste", rekla je. "Skoro blerovski". I ostatak razgovora uglavnom se svodio na kopnene trupe.
Ken Bejkon, portparol Pentagona, želeo je da se kaže da nema govora o kopnenoj invaziji. Moj je stav bio da je bolje da kažemo kako se naš stav nije promenio. Mi Britanci bismo rekli "kao što je premijer kazao, pozicija je ista", Amerikanci "kao što je predsednik rekao", itd. O tome smo se složili.
Pre nego što smo napustili rezidenciju, Toni Bler je telefonski razgovarao sa Jeljcinom, koji je nešto lupetao o trećem svetskom ratu, a onda smo krenuli prema Senatu da se vidimo sa Trentom Lotom (liderom republikanaca) i ostalim groznim ljudima koji upravljaju tim mestom.
Ali, oni su se oduševili Tonijem. Obožavali su ga - apsolutno, vrcavo, preterujuće. Nije mogao da pogreši. Od svih ljudi tamo, baš mu je Džesi Helms (predstavnik Komiteta za međunarodne odnose, takođe iz Republikanske partije) rekao da je on najveći živi politički lider.
Nakratko smo se sreli sa senatorom Edvardom Kenedijem i još nekolicinom njih, a potom se zaputili u Čikago. Razgovarali smo o Tonijevom govoru, a posle sam davao izjave. Uglavnom sam opovrgavao stvari koje je Milošević rekao u svom intervjuu. Napadali su me o kopnenim trupama, ali sam nekako uspeo da se održim.
Čitao sam Miloševićev intervju i bilo mi je jasno da je on potpuno opsednut našim medijima, i da ih verovatno pomno prati. BBC, CNN, "Skaj" - svima je, tvrdio je, plaćeno da lažu.
Osetio sam da moramo nekako direktnije da dopremo do njega. Da plasiramo priče o njegovim vojnicima koji nam odaju i prodaju informacije, kao i o tome da je njegova porodica ugrožena. Ja sam postao opsednut medijskim ratom, ali je, jasno, takav bio i Milošević. Izjavio je da je to važnije od bombi i metaka.
Shvatio je da ako održi javnu podršku kod kuće, a u inostranstvu uspe da podeli mišljenja, postoji mogućnost da će NATO tražiti nagodbu sa njim. A nagodba bi bila da on ostane na vlasti.
