Srećno Badnje veče!
Patrijarh srpski Irinej služio je danas, na Badnji dan, Svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu. Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Badnji dan i Badnje veče, praznike koji najavljuju najradosniji hrišćanski događaj - rođenje Isusa Hrista. Svečanost je praćena tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom večernjom trpezom.
Poglavar SPC poželeo je vernicima srećan dan pred Hristovo rođenje i rekao da su "dobro učinili svi koji su se tokom posta pričestili, ispovedili i molitvom dočekali ovaj veliki dan".
Patrijarh je poručio da spasitelja dočekaju čistog srca. "Dočekajmo ga čistim srcem, jer je i sam Gospod rekao - blago onima koji su čista srca, oni će Boga videti", rekao je patrijarh Irinej.
Službama bdenija i paljenjem badnjaka u pravoslavnim hramovima najavljuje se rođenje Spasitelja, čiji se dolazak na svet slavi kao početak novog vremena i kao najradosniji događaj u hrišćanstvu.
Badnji dan je poslednji dan pred Božić. Po nekim tumačenjima, naziv potiče od staroslovenske reči "bdeti", što znači biti budan. Tako Badnje veče predstavlja veče koje treba da bdimo i ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Isusa.
Ne tucite decu!
Badnja nedelja je nedelja pred Božić. Tih dana se, prema verovanju, ne šiša, ne brije i ne režu nokti da se ne bi "seklo" zdravlje, a deca se ne tuku da im se ne pojavljuju čirevi po telu. |
Proslava Badnje večeri počinje službama bdenija i tradicionalnim paljenjem badnjaka u hramovima SPC kada se najavljuje praznik Rođenje Spasitelja, a u pravoslavne domove se unosi badnjak po kome je praznik i dobio ime.
Na Badnji dan rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo, koje je simbol drveta koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Prema izvornom običaju, badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja. Dogorevanje badnjaka je simbol rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u novorođenog Hrista.
Na Badnji dan se posti. Uglavnom se jede riba, pasulj prebranac, suvo voće - šljive, smokve, kasije, i peče hleb koji bi bio na stolu sve do Bogojavljanja, a njegova veličina je simbolizovala obilje naredne godine.
Takođe, toga dana ništa ne iznosi iz kuće, obeduje se na slami. Tu je još paljenje badnjaka i unošenje slame i prostiranje slame po podu, uz kvocanje i pijukanje, pa badnjedanska večera na podu, simbolika sveća, oraha, meda, vina, svenoćnog bdenja u iščekivanju Božića.
Kod pravoslavaca, Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze.
Kelti nalagali badnjak
Etnologija beleži da su još pre dolaska Srba na Balkan stari Kelti nalagali cerovo drvo kad su čekali novo leto, te da su od njih to preuzeli Englezi. Badnjak je u prošlosti bio blizak i Rusima, Bugarima, Makedoncima... U Vojvodini, kod Rusina badnjak stoji u porti crkve, a ritualno ga na Badnje veče u svoje domove unose i Bunjevci, mada su unijati-grkokatolici. Bugari su do završetka Drugog svetskog rata takođe u kuće unosili badnjak - cerovo drvo koje se oblačilo u košulju i čiji se jedan kraj stavljao u vatru da gori celu noć (zvalo se bdnik), a onda je pod ruskim uticajem badnjak zamenjen jelkom.
|
Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar - Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.
Trpeza za Badnje veče
Trpeza za Badnje veče i Božić su različite - prva je obavezno posna, dok je ova praznična, posle četrdesetodnevnog posta, obavezno mrsna.
Jelovnik za Badnje veče se nije menjao od davnina. Od jela na stolu, pored badnjačke pogače i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, kiseli kupus, rezanci sa orasima, turšija, med, vino i prebranac. Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku. Na Badnji dan na trpezi treba da se nađe neparan broj jela.
Badnjačka pogača simboliše samog Isusa Hrista („Ja sam hleb živ, koji siđe sa neba; koji jede od ovog hleba živeće va vijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta" - Jovan 6,51).
Riba simboliše takođe Isusa Hrista, jer na grčkom jeziku, preko koga su naši preci primili hrišćanstvo, riba je IHTIS, a to je skup inicijala Isusa Hrista.
So simbolizuje silu božansku, koja čuva delo božje, kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.
Vino predstavlja krv Isusovu kojom je on na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, dok med simbolizuje sladost večnog života.
Na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.
Pred ovakvom večerom, domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi trpezu, pročita molitvu, razlomi pogaču i svu čeljad ponudi večerom, pri čemu se uz čaše vina dižu zdravice.
Na Badnji dan mese se i posebni obredni hlebovi (božićni kolači), čiji nazivi simbolišu onu blagodet koju domaćica želi svojim ukućanima u narednoj godini. Zato se kolači tako i zovu: zdravlje, zakon, polaženikov kolač, badnjača, vitica, sunce, mesec, vinograd, njiva, volovi, kvočka s pilićima... i tako dalje. Tako je kolač "zravlje", koji se jede pre Badnje večere, simbolizovao želju za dobro zdravlje svakog ukućana i pravi se u obliku vekne koja je zarezana nožem na onoliko mesta koliko ima ukućana. Kada se kolač ispeče, čiji narez ispadne najveći on će biti najzdraviji te godine. Prvo parče ovog kolača namenjuje se kući, jer se smatra da kolač ima lekovitu moć.
Spremaju se od testa istog kao i za česnicu, koja se mesi na božićno jutro. Za mešenje ovih kolača potrebni su brašno, voda, mast, prašak za pecivo i so. Ova peciva su uglavnom darivana domaćinu i muškoj deci, a za žensku decu mesila se "kika".
Od istog testa na Badnji dan mesio se i "veliki božićni kolač". Prvi komad testa odvajao se za pravljenje kolača "zdravljak" koji se u nekim krajevima Srbije nazivao "zdravlje i veselje", "mali kolač" ili "badnjak" (jede se za Badnje veče). Pre pečenja domaćica ovaj kolač zaseca na onoliko delova koliko ima ukućana i pri tome izgovara: "sreća, zdravlje i napredak".
Božićni kolač je kružnog oblika i pravi se od dva do tri kilograma brašna. Gornja površina je ukrašavana reljefnim ukrasima od testa, a po sredini kolača obavezno su bile dve reljefne trake testa postavljene u vidu krsta. Na mestu gde se trake ukrštaju postavlja se krug uvijenog testa pod nazivom "ruža" u koju se zabada struk bosiljka ili tri vlati pšenice vezane crvenom vunom ili pamučnim crvenim koncem.
