Ispovest srpskih vojnika: Mučenja u Albaniji i Nemačkoj
Dvojica pripadnika nekadašnje Vojske Jugoslavije Šefko Tairović i Boban Milenković, koji su zarobljeni na teritoriji Kosmeta 1999. godine za vreme NATO bombardovanja, bili su zatvoreni i mučeni u zatvorima na Kosmetu i u logorima u Albaniji i Nemačkoj, piše "Politika".
List podseća da je još 2006. i 2007. godine pisao o dvojici srpskih vojnika kidnapovanih na Kosmetu, koji su mučeni i zlostavljani u tajnim zatvorima i bazi NATO-a.
Šefkova majka Farija ispričala je tada da su njenog sina na Kosmetu, kada je zarobljen, "mučili nekoliko dana Šiptari", a posle je prebačen u Albaniju, gde su ga tukli vezanog, mučili strujom i nisu mu davali ni hranu ni vodu, a onda su ga prebacili u Nemačku, gde su se nad njim, takođe, iživljavali.
Sam Šefko Tairović, koji se posle povratka iz zarobljeništva dugo lečio, čak i u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici pored Niša, a onda se oženio i sa porodicom otišao u jednu od zapadnoevropskoj zemalja, gde i sada živi i radi, rekao je da je zarobljen u brdima iznad Dečana i da je nekoliko dana bio na Kosmetu, a potom helikopterom prebačen u Albaniju, gde je bio sedam dana stalno ispitivan i tučen, a onda je avionom prebačen u Nemačku.
Šefko Tairović iz Niša tada je ispričao: "Kod Junika su nas presreli i razoružali albanski teroristi. I zarobili. Vezali su nam ruke i počeli da nas tuku. Zarobljeni smo rano ujutru, a posle pešačenja od nekoliko sati zatvorili su nas u neku prostoriju. Sve se odigralo u brdima iznad Dečana. Vezali su nam poveze preko očiju i narednih 20 dana nisam video ni gde sam, ni gde me vode. Proveli smo nekoliko dana u zatvoru na Kosovu, a onda su nas helikopterom prebacili u Albaniju. Tamo smo bili sedam dana i tu su nas stalno ispitivali i tukli. Tražili su od mene da priznam da sam mučio Albance, da smo ih zarobljavali i streljali, neprestano su insistirali da priznam da smo bili teroristi. Ćutao sam sve vreme. Posle sedam dana avionom sam prebačen u Nemačku. To mi je krišom, da niko ne čuje, rekao jedan Makedonac, koji je bio prevodilac. Rekao mi je da smo negde pored Frankfurta. I u Nemačkoj su mi stalno bile vezane ruke na leđima i oči. Nisam video nikoga, a uvek je kod mene u prostoriji u kojoj sam bio bilo po nekoliko ljudi. Pune dve nedelje, iz dana u dan, ponavljano mi je da moram da priznam i nešto da potpišem, i da ću posle toga da budem pušten. Nisam ništa potpisao, nisam imao šta da priznam. Mučen sam stalno, a vodu i malo hrane dobijao sam jednom dnevno".
Posle najtežih dana u životu provedenih u Albaniji i Nemačkoj Šefko Tairović je vraćen u Srbiju. Prevezen je, ispričao nam je, do mađarsko-jugoslovenske granice i tu su ga preuzeli naši vojni organi i odvezli u Niš. U vojsku se više nije vraćao.
I Milenković besomučno prebijan i mučen
Drugi vojnik - Boban Milenković iz Vranja - ponovio je Šefkovu priču, navodeći da je na Kosmetu, posle zarobljavanja, mučen i besomučno tučen bez prestanka nekoliko dana, a onda prebačen u Albaniju, nakon čega je, posle velike torture, sedam dana bez vode i hleba, u lancima, u hladnom i tamnom podrumu, avionom prebačen u Nemačku.
"Zarobljen sam na redovnom zadatku, u patroli, 13. aprila 1999. godine. Od karaule na Košarama krenuo sam do položaja naše vojske, kada sam presretnut u zasedi šiptarskih terorista. Napadnut sam s leđa, oboren i odmah vezan. Sa povezom preko očiju i usta, sa vezanim rukama na leđima i nogama, ubačen sam u neko vozilo, pretpostavljam u kamionet, i odveden u nepoznato.”
"Na Kosovu sam mučen i besomučno tučen bez prestanka nekoliko dana, a onda smo prebačeni u Albaniju, a posle velike torture, sedam dana bez vode i hleba, u lancima, u hladnom i tamnom podrumu, avionom sam prebačen u Nemačku. Saslušavanja su nastavljena, menjali su se ljudi koji su me ispitivali. Tražili su od mene da odam brojno stanje jedinice u kojoj sam bio na Kosovu, kakvo oružanje posedujemo, šta su planovi vojske i moje jedinice, ko komanduje", ispričao je tada Milenković za "Politiku".
On je dodao i da su mu jednoga dana u posetu došli predstavnici Međunarodnog crvenog krsta i da mu je, dok su oni bili kod njega, jedan od prevodilaca, Makedonac, rekao da je u Manhajmu, u Nemačkoj.
"Predstavnici Crvenog krsta obećali su da će obavestiti moje roditelje, ali nisu to učinili... Tada sam sreo i Šefka Tairovića, koji je doveden u moju ćeliju i saznao da je i on zarobljen i mučen kada i ja. Ispitivanja su nastavljena sve do 18. maja, kada mi je rečeno da vratim zatvorsko odelo koje sam dobio i kada mi je data nazad moja vojnička uniforma. Odvezli su nas na aerodrom i potom avionom do Budimpešte, a odatle vojnom kampanjolom do srpske granice gde smo predati našim vojnim organima. Dva dana sam posle toga proveo u Beogradu, a onda mi je kupljena autobuska karta i krenuo sam za Vranje.”
