Tačijeva polja smrti - od Paštrika do Drača
U delu izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija naslovljenom sa "Pritvorske jedinice i nehumani tretman zarobljenika", govori se o postojanju šest lokacija u Albaniji - poprišta stravičnih zločina - koje su bile pod kontrolom visokih komandanata OVK.
Nedostatak primene zakona bio je odraz neuspeha albanske policije i obaveštajnih službi da se disciplinuju mafijaške bande i kazne pojedine jedinice OVK koje su bile stacionirane u severnoj i centralnoj Albaniji u vreme sukoba.
Lokacije objekata u kojima su držani zatvorenici, o kojima imamo svedočenja neposrednih izvora, potvrđuju dokaze prikupljene novinarskim istraživanjima i radom istražitelja i tužilaca Euleksa, su: Cahan, Kukeš, Bicaj, Burel, Ripe, Drač i verovatno najvažnija lokacija, za svrhu našeg mandata, Fuše Kruje, navodi se u izveštaju.
Brojne su indikacije koje potvrđuju da je i posle oružanih sukoba (na Kosmetu - prim red.) bilo slučajeva uzimanja organa od zarobljenika u jednoj privatnoj bolnici blizu mesta Fuše Kruje u Albaniji, piše u uvodnim napomenama Martijevog izveštaja.
Imali smo priliku da posetimo dve lokacije pritvorskih jedninca u Albaniji, u cilju istrage, iako u objekte nismo ulazili. Pored toga, vezano za preostale četiri lokacije tih objekata za čije postojanje znamo, čuli smo svedočenja iz prve ruke osoba koje su lično posetile jedan ili više takvih objekata, kako za vreme dok ih je aktivno koristila OVK, tako i kasnije.
Pritvorske jedinice su funkcionisale kao deo dobro organizovane, koordinirane i udružene mreže protivzakonotih aktivnosti, koju su kontrolisali i nadgledali pojedini stariji komandanti OVK.
Zajednički imenilac za sve te objekte na teritoriji Albanije jeste da su u njima zatvarani civili, od strane pripadnika i pomagača OVK.
Bez obzira na sve, bilo je priličnih razlika u periodima korišćenja i namenama za koje su objekti korišćeni.
Uočljivo je da je svaka od protvorskih jedninca imala svoj tačno određeni "operativni profil", što se odnosi na: odnos prema zarobljenicima i radnje sprovođene nad njima kako bi se operacije sprovodile u različito vreme, karakter i sastav grupa zarobljenika koji su držane tamo, način njihovog transporta do objekata, i sudbine koje ih očekuju po okončanju zatočeništva, piše u Martijevom izveštaju.
Izveštaj Dika Martija, nastao posle dvogodišnje istrage, označava Hašima Tačija kao šefa mafijaške mreže koja se dovodi u vezu sa ubijanjem zatočenih Srba i Albanaca, zbog trgovine organima.
Osobe bliske Tačiju optužene su da su, posle rata, tajno odvodile zatvorenike preko albanske granice, gde je, kako se navodi, nekoliko Srba ubijeno zbog bubrega, koji su prodavani na crnom tržištu.
U izveštaju se sugeriše da Tačijeve veze sa kriminalom traju više od deset godina, kao i da su njegovi najbliži saradnici iz tzv. Dreničke grupe, kasnije postali dominantna frakcija u Oslobodilačkoj vojsci Kosova.
Dik Marti je naveo da međunarodne vlasti na Kosmetu, u to vreme reč je o UNMIK-u, nisu smatrale da je neophodno da detaljno ispitaju okolnosti pod kojima su se ti zločini dogodili, ili su to činile nestručno i površno.
