Milion Srba živi u bedi

Prosečna plata u Srbiji pala je na ispod 300 evra, što je Srbiju izjednačilo sa Albanijom, kažu u Uniji poslodavaca Srbije i navode da privreda mesečno plaća 65 državnih nameta, što je nekoliko puta više nego u zemljama u okruženju i Evropi.

Cegeri sve prazniji: Iz prodavnice se, sve češće, iznosi samo hleb

- Neefikasna i preskupa država glavni je razlog što zaposleni u privredi imaju skoro 30 odsto manju prosečnu zaradu u odnosu na njihove kolege u javnom sektoru i preduzećima, jer se od privrede na svakom koraku uzima dragoceni novac koji pojedu ovaj sektor i budžetski korisnici - kaže Dragoljub Rajić iz Unije.

Situacija u Srbiji je alarmantna, a o ozbiljnosti prilika svedoči i podatak da je po prvi put od 2000. zabeležen povećan indeks siromaštva, u kojem je sada oko milion ljudi. Cene osnovnih proizvoda svakodnevno poskupljuju, čineći život sve težim.

- Sada stižu efekti globalne krize. Mi ove godine imamo 70.000 više onih koji žive ispod linije siromaštva, nego što je bilo prošle godine. U socijalnoj karti Srbije upisano je da više od 700.000 građana nema posao, da se broj nezaposlenih povećao za gotovo 200.000 od početka globalne ekonomske krize - kaže Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.

Jedan od uzroka pada standarda građana je i smanjen priliv doznaka dijaspore. Prema procenama Narodne banke, do kraja godine u zemlju će ući, umesto očekivanih četiri, tek nešto više od dve milijarde evra doznaka. Prošle godine u Srbiju je ušlo 3,24 milijarde evra od doznaka, od toga - u gotovini 2,66, od pomoći i poklona 148,3 miliona evra. U doznake se uračunavaju i penzije i invalidnine, a njih je 431,1, dok su ostali transferi iznosili 579,4 miliona evra.

Meso samo u izlogu: Jagnjetina skupa za prosečan džep

 

Troškovi života u Srbiji rastu u svakom smislu. Dinar je izgubio na vrednosti više od 20 odsto, dok energenti, nafta, gas i struja poskupljuju u proseku deset, cene hrane su skočile za 40, a inflacija je na granici od 10 odsto. Ekonomista Vladimir Vučković uveren je da je pad životnog standarda znatno veći od objektivnih pokazatelja o inflaciji.

- Građani osećaju da im slabi kupovna moć. Kada ovome dodamo i stagnaciju i opadanje plata, neizvesnu budućnost, jasno je da je taj subjektivni osećaj slabljenja životnog standarda mnogo veći nego što to objektivni pokazatelji pokazuju - kaže Vučković.

U takvim okolnostima građani Srbije, koji bar na hrani nisu štedeli, sada gledaju da kupe što jeftinije, ne mareći za kvalitet. Kad je već tako, onda i ne čudi da je naša zemlja neslavni šampion u bolestima izazvanih nezdravom hranom i načinom života.

Nema dovoljno ni za hranu: Sve namirnice poskupele

Gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo od januara 2010. godine. Od ulja koje je skuplje 50 dinara po litru, preko mleka za koje sada treba izdvojiti 13 dinara više, pa do mesa, gde je najveći rast cene zabeležila junetina - čak 60 dinara po kilogramu. Na pitanje da li uspevaju da se hrane zdravo i da uštede, građani su odgovarali:

- Uglavnom kupujem svinjsko meso, jer je jeftinije od telećeg, pa zato... Svi bismo se mi zdravo hranili da ima para!

Sve više ljudi pokazuje interes za kupovinu u "SOS marketima", što je isprva zamišljeno kao pomoć najugroženijima. Ali, broj ljudi u nevolji je sve veći. Skok cena je uticao na to da građani sve kupuju na pijacama, čija roba često prođe mimo inspekcije, smatra Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

- Niko ne želi da se time ozbiljnije pozabavi, zato se nama dešava da imate loše meso iz Brazila, Argentine, da ne možete doći do podataka koji su to prerađivači, ko je to stavio u promet, ko je to stavio kao prerađevinu a prodao kao sveže meso - kaže Papović.

Građani kažu da su im opcije ograničene, jer, kada pada standard, neminovno je da se kvari i kvalitet njihovog života. U narodu je sve izraženiji strah da nam ni 2011. neće doneti boljitak.