Srbi sve siromašniji: Hleb na kriške, lek na komad
Građani Srbije svake godine su sve siromašniji, a pad standarda najpreciznije oslikava kupovina u supermarketima. Da bi se približili onima sa najtanjim novčanicima trgovci se dovijaju i sve više prodaju na komad. Tako je odnedavno počela prodaja hleba na krišku, po kojoj 100 grama hleba košta desetak dinara (oko osam evrocenti).
Već odranije se meso pazari na grame, jabuke na komad, lekovi na tablu. Doskora su se i cigarete prodavale na komad. Zimi se ugalj prodaje na kilo, a ekonomista Danilo Šuković bio je zgranut kada je na pijaci uočio da se beli luk ne prodaje na glavice, nego na čen!
Srbija decenijama kuburi sa ogromnim brojem nezaposlenih, koji sada iznosi 700.000, a čak 600.000 građana prima neki vid socijalne pomoći. Broj korisnika narodnih kuhinja je oko 35.000, od kojih je svaki treći dete mlađe od 14 godina. Veliki problem su niske plate, koje često ne prelaze 200 evra, iako je republički prosek oko 415 evra.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da 80.0000 radnika u Srbiji ima platu od svega 185 evra. Prema njenim rečima, u broj zaposlenih u Srbiji računaju i oni koji 15 dana rade na tezgi na zelenoj pijaci.
- Ne verujem u statistiku, niti razne ankete. Po mojoj proceni broj nezaposlenih je čak 800.000, dok je broj zaposlenih mnogo manji nego što se prikazuje, pa bilo to na određeno i na neodređeno vreme. U Srbiji 200 ljudi dnevno dobije posao, dok u istom danu 300 ostane bez posla - kaže naša sagovornica.
Napominje da ako neko radi i nekoliko dana u mesecu računa se u zaposlene, jer se tako ulepšava stvarnost. Ekonomista Vladana Hamović smatra da se beda produbljuje i da bi broj siromašnih bio veći da nema pomoći od rodbine sa sela i rođaka iz dijaspore.
- Plate i penzije teško mogu da pokriju osnovne troškove života, jedva da imaju za komunalije i hranu. Nažalost, ukoliko se neko od ukućana razboli ljudi moraju da zajme novac da bi kupili lekove - kaže dr Hamović.
Ugroženi i mladi i stari
Rizik od siromaštva duplo je veći u Srbiji nego u zemljama EU. Grupe koje su najviše izložene bedi su nezaposleni, samohrani roditelji, osobe koje žive same, deca, mladi Romi, interno raseljeni, osobe sa visokim stepenom invaliditeta, kao i stari bez penzija.
Prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije ispod linije siromaštva je čak 100.000 dece.
Veliku podršku srpskim građanima pružaju rođaci iz dijaspore, koji šalju novac koji služi za popunu kućnog budžeta. Svaka četvrta porodica u Srbiji ne može da priušti meso za ručak ni svakog drugog dana, dok čak polovina domaćinstava u kući nema ušteđevinu ni od 10.000 dinara (nešto više od 80 evra) za neke nepredviđene troškove, porazni su rezultati jedne ankete.
S druge strane bogati voze najluksuznije automobile, školuju decu na prestižnim evropskim univerzitetima i žive u vilama.
Poseban problem predstavlja koncentracija siromaštva u nekim regionima i društvenim grupama. Srbija ima najveće regionalne razlike u razvijenosti u Evropi. Stopa rizika od siromaštva u Beogradu je oko četiri odsto, dok je u Tutinu, opštini na jugu Srbije taj procenat čak 68 odsto, znači 17 puta više!
Srednji godišnji prihod
Rumunija - 2.501
Srbija - 2.410
prosek EU - 16.580
(u evrima)
