Čip u dlanu otvara vrata
Kajla Hefernan iz Melburna nema više potrebe da sa sobom nosi ključeve od kola, karte za transport ili bankovnu karticu. Ona izlazi iz kuće bez zaključavanja, ulazi u javni prevoz bez karte i plaća bez kartice - dodirom dlana - zahvaljujući tome što je u obe ruke ugradila po jedan mikročip.
Sve je počelo pre tri godine kada je Kajlu isfrustrirala činjenica da stalno gubi "majki" kartu za javni prevoz u Melburnu. Čak je razmišljala i da kartu ušije u rukavicu, kako bi smanjila rizik da je izgubi.
- Počela sam da istražujem i shvatila sam da ima ljudi koji u telo ugrađuju uređaje koji se i ne tiču njihovih medicinskih potreba. Onda sam otišla dalje i shvatila da je ta tema do sada neobrađena i da može da mi posluži kao tema za doktorat.
Sada, ona službeno istražuje kakve uređaje ljudi ugrađuju u tela, zašto odlučuju da to učine, kao i reakciju javnosti na ovu novu kategoriju uređaja koji se svodi na zajednički naziv "umetak".
Sve zbog doktorata zbog koga je odlučila da sama sebi posluži kao pokusni kunić i opiše svoje iskustvo. Umetak je čip koji nije trajan i postavlja se kroz ili ispod kože.
Pitanje umetaka bilo je prošlog meseca tema u novinama, kada je čovek koji se zvanično zove "Mijau-Mijau" bio sprečen da se u javnom prevozu u Sidneju služi čipom "opal" karte ugrađenim u dlan. Njemu je karta poništena kad je ugradio čip u levi dlan.
Kajli Hefernan, međutim, tvrdi da je upotreba mikročipova u potpunosti legalna.
- Prvi mikročip koji sam ugradila služio se vrstom radio-talasa kojima je uspostavljana komunikacija sa podacima na kreditnoj kartici ili kartici "majki", ali taj sistem se nije mogao koristiti za druge svrhe. Onda sam dobila drugi čip koji koristi drugačije radio-talase.
Mikročipovi se ugrađuju velikom iglom, slično tetoviranju. Kako Kajli kaže, bol je takođe slična tetovaži, ali brzo nestaje, jer je čip sasvim u telu, bez otvorene rane.
Za šta mikročip njoj sada služi
- Njime se koristim za otvaranje ulaznih vrata (u Baningsu prodaju brave koje odgovaraju). Imam svoj vebsajt na tome, pa ako vi skenirate, automatski dobijate moj vebsajt, nešto kao vizit-karta. Mogu da razmenjujem kontakte-detalje ili otvaram aplikacije. I u mojoj kancelariji, u nju ulazim sa čipom koji sadrži lozinku za vrata. Ako bih napustila taj posao, oni mogu da dezaktiviraju moju lozinku i više neće raditi.
Drugim rečima, ne mora više da nosi ni ključeve od kola.
- Vi možete da prepravite bravu na kolima da je otvara mikročip. Svaki čip ima jedinstveni znak prepoznavanja. Već postoje velike manifestacije na kojima, umesto karte, na ulazu pokažete ruku, sa brojem karte upisanim na čipu.
"Niko vas ne prati"
Kajla priznaje da je ljudi čudno gledaju kad samo mahne rukom na ulazu, ali je uvek spremna da objasni. S druge strane, shvatila je da mnogi ne razumeju tehnologiju i nastoje da nađu objašnjenje iz naučno- fantastičnih filmova, gde čipovi služe da bi ljudi bili praćeni. Dakle, da li iko može da bude praćen ako ima čip.
- Niko ne može iskoristi čip da vas prati. On nema bateriju, senzor ili satelitski program. A mi već nosimo sa sobom ogroman potencijal da budemo praćeni - to je mobilni telefon. Zašto bi vas iko pratio mikročipom, kad to svakako rade vašim telefonom. I ne mislim da će ikad doći dan kada će svako imati mikročip. Ali, kako oni budu postajali upotrebljiviji, kao što je "upisivanje" na njima lozinki za ulaze, ili za plaćanja, kako bi zamenili svaku karticu u vašem novčaniku, onda ćemo imati više ljudi koji ih koriste.